×

Убити гласника – изгубио 9 000 КМ због најаве да ће Проинтер градити зграду у центру Бањалуке која почиње да се гради

Прије неколико година, у току пандемије короне, написао сам колумну и снимио видео блог о градњи Проинтеревог солитера у центру Бањалуке, на мјесту старе зграде Поштанске штедионице која је почела да се руши. У тексту сам говорио о везама прве фамилије и Игора Додика, који стоји иза овог пројекта као „савјетник и консултант“, по ријечима и признању свог оца Милорада, а без обзира на суштински истините и тачне информације судије су пресудиле да платим 9000 марака због „клевете“ Проинтеру јер зграда није направљена, нити издата дозвола.

Ипак вријеме је показало да сам био у праву.  Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић нагодио се са првом фамилијом Српске, по сопственом признању због условљавања за хотел Палас, дао дозволу Проинтеру да прави облакодер у центру Бањалуке. Све је прогласио и некаквом побједом, јер тобоже неће се градити 21 спрат, колико је Проинтер тражио, већ „само 15“!?

Јуче је почело рушење зграде старе Поштанске штедионице у центру Бањалуке, која је била запиштена али веома репрезентативна вила, симбол једног времена. Облакодер ће бити изграђен врло брзо, изазвати додатне гужве и саобраћајни колапс у центру Бањалуке, а и сам сам, захваљујући пресудама честитих кадија, помогао градњу са 9000 марака јер сам најавом изградње наводно оклеветао Проинтер и Игора.

Правосуђе је највећи проблем и рак рана нашег друштва, и због тога се могу дешавати овакве ствари, да говорите и пишете истину, најављујуте догађаје који ће се десити и будете драконски кажњени.

Такође овај пројекат је најбоља потврда „симбиозе“ Станивуковића и прве фамилије Српске, због чега не може имати нашу подршку на изборима јер је изневјерио народ и ради све супротно од оног што је обећавао. Наредни локални избори у Бањалуци ће бити веома изазовни, због бројних политичких турбуленција и преокрета, али не постоји никаква могућност за било какве разговоре нити компромис са Станивуковићем нити другим који су прешли на другу страну.

 

Небојша Вукановић