И ове године на почетку прољећа, прије трибине на Палама, кренуо сам до сјеверне Далмације, Книна, Бенковца и Равних Котара, како би обишао и разговарао са српским повратницима који су августа 1995. године након Олује напустили своја вјековна огњишта а онда обновили спаљене куће и имања. Топло је вријеме и прољећни радови у пољу су у пуном замаху, а Равни Котари су веома плодни, због чега их зову и „Малом Калифорнијом“.

Јуче сам обишао Бенковац и околна села Равних Котара, Кашиће, Смоковић и Ислам Грчки, у коме се налази чувена кула Јанковић Стојана, вође српских ускока и устаника који је ратовао против Турака и добио за ратне заслуге од Млетачке Републике велико имање са кулом те титулу грофа. Кула данас припада породици Десница, а о ускоку Стојану Јанковић, српском писцу из Шибеника Сими Матавуљу, који је бо улитељ у Исламу Грчком а у дјелу Пилипенди описао сиромаштво, тежак живот и католичење далматинских Срба, разговарао сам са Наташом  Десницом Жерјавић, кћерком познатог српског писца из Далмације Владана Деснице.

Прије рата у Исламу Грчком живјели је око 1200 Срба, а данас у селу живи мање од 100 људи, углавном стараца. Назив села остао је из доба Турака, дали су име „Сад ел Ислам“ што је значило бедем ислама, а када су се повуки остао је назив Ислам Грчки, у коме су живјели православни Срби, и Ислам Латински, у коме су живјели Хрвати католици.

Кула Јанковић Стојана дијелом је запањена и оштећења у рату, али је недавно завршена њена обнова, коју је финансирало Министарство културе Хрватске. После више година завршен је водовод до села, које припада општини Бенковац али је од Јадранског мора и Задра удаљен свега 20-ак километара, отворена је продавница, па се живот полако враћа у село које је било потпуно спаљено и уништено августа 1995. године.

Погледајте у видео прилогу занимљиву причу о Кули Јанковић Стојана и Исламу Грчком, ускоро још занимљивих репортажа из Равних Котара…

Небојша Вукановић