Синоћ сам посјетио Призрен, град у коме тренутно нема ниједног Србина, а до рата 1999. године живјело је нешто више од 12 000 Срба. Најтрагичнији догађај био је мартовски погром 2004. године када је руља, локални Албанци уз подршку и сагласност њемачких војника, припадника КФОР-а, који су се понашали као логистика, попаљене не само све древне православне светиње, српске цркве и манастири, већ и све српске куће у граду, насељу Подкаљаја у центру града.
Двоје Срба који су се били склонили у Призренску Богословију, надајући се да ће она бити поштеђена, су се угушили у пожару, а потпуно је спаљена чувена стара Богословија коју је прије више од 100 година подигао богати српски трговац Игуманов.
Богословија је из пепела обновљена и веома лијепо опремљена, поново ради атренутно се школује више од 20 богослова који имају одличну услове за рад.
У Богословији су нас лијепо долечали, ситуација је сада много боља, али ипак младе богослове не пуштају саме да изађу из комплекса у град Призрен.
Саборни храм Светог Ђорђа саграђен је средином 19-ог вијека, преживио многа искушења, ратове и нападе, али не и мартовски погром, када су спаљен Саборни храм, али и стара црква Светог Ђорђа, у којој су уништене старе фреске које су некако успјели да обнове стручњаци из Грчке.
Поред Саборног храма спаљен је био до темеља и владичански двор, у коме је 34 године службовао блаженопочивши патријарх српски Павле док је био владика рашко-призренски.
Погледајте кратки видео прилог о обновљеном Саборном храму Светог Ђорђа и владичанском двору у Призрену..
У мартовским погрому спаљене су многе светиње, а међу њима древни средњовековни манастир Богородице Љевишке и Манастир Светог Архангела, који се налази неколико километара иза града Призрена. У задужбини цара Душана, Манастиру Светих Архангела, био је сахрањен ктитор, цар Душан прије него су премјештени његови посмртни остаци у Цркву Светог Марка у Београду.
Манастир Светих Архангела порушили су Турци крајем 16-ог вијека, и од његових камених блокова саграђена је Синан-пашина џамија у Призрену, а Албанци и власти у Приштини бране и спречавају обнову манастира, који је покренуо игуман, отац Михаило, рођени Брчак који је у Призрену од 1989. године и који нас је дивно примио и угостио у обновљеном конацима.
Погледајте репортажу и путописе из Призрена..
Небојша Вукановић
