Гораждевц је највећа српска енклава у Пећи и Метохији, у којој тренутно живи око 550 Срба, а до 1999. било их је око 2 500. У Пећи и околини до рата живјело је скоро 15 000 Срба, а данас у самом граду нема Срба, а Гораждевац је једно од ријетких српских села у коме је народ остао на својим огњиштима након повлачења Војске Југославије и српске полиције у јуну 1999. године, након потписивања Кумановског споразума.
Село је у више наврата нападано после завршетка рата и сукоба, гађано минобацачима, од чега је страдала је старица, а највећа трагедија у селу догодила се 13.8.2003. године када су албански терористи и злогласна УЧК извршили напад на село и дјечаке који су се купали у ријеци Бистрици, убили два дјечака, од 12 и 19 година, а четворицу тешко ранила, а починиоци никада нису отркивени и процесуирани, као што је то случај са свим нападима на Србе на Косову и Метохији.
У Гораждевцу сам разговарао са Миодрагом Стевановићем, младим правником који чека треће дијете, који се бори да опстане у тешком окружењу. Он је 1999. године изгубио рођеног брата, кога су албански терористи убили када је имао свега 20 година, и Миодраг свједочи о искушењима са којима се суочавају Срби у енклавама и непријатељском окружењу.
Живот у страху, несигурност, неизвесност и лоша политичка ситуација узрок су што млади Срби нажалост одлазе са својих огњишта Метохије, напуштају Гораждевац и друга српска села.
Са домаћинима из Гораждевца отишао сам на ручак у Пећ, у којој нема више ниједног Србина, али се смијњ слободно кретати и говорити српским језиком, за разлику од Дренице и Ђаковице гдје и даље није слободно шетати улицом и покушати нешто купити или наручити на српском језику.
Погледајте видео прилоге и разговор са Србима у Гораждевцу…
Небојша Вукановић
