palpal

О узроцима тровања у Гацку и злоупотребама клана Срђана Миловића

Добио сам писмо из Управе Рудника и термоелектране Гацко о дешавањима и злоупотребама у овом предузећу, те узроцима ужасног загађења, еколошке катастрофе и масовног тровања грађана.

 

Поздрав Вукане,

Свака ти част на прилогу о загађењу из димњака Термоелектране Гацко. Нажалост само си приказао дјелић суморне стварности. Када би Додик знао стварну истину шта се догађа и кад би могао објавити писмо и један чланак, вјерујем да би могли трајно уклонити Миловића и Милидрага са Термоелектране. Још једино ти и госпођа Миланка Kовачевић покушавате да у овим крајевима пробудите успавано становништво Гацка, кога је сваким даном све мање због зулума горенаведених личности.

Узрок проблема и великог загађења је у томе што се угаљ експлоатише из такозване „повлатне зоне“, а он по својој структури није погодан за кориштење у котловима термоелектране. Посљедица кориштења овог угља је испад филтера, а у посљедње вријеме учестали су и испади са мреже термоелектране, који се покушавају скривати лажним образложењем да се чистио котао и слично.

Истина је и да је рудник остајао без нафте за своју механизацију те исту позајмљивао од традиционалног извођача Термоградинг из Гацка.
Истина је и да је термоелектрана испадала са мреже због недостатка мазута и адекватног угља из повлатне зоне у којој откривку врши „традиционални извођач“, како каже велики Баја.

Срђан Миловић, као први у овом предузећу, и Милинко Милидраг (који је из пензије дошао у Надзорни одбор РиТЕ Гацко да замијени метузалема Брану Грка) управљају овим гигантом и то по сљедећој линији:

Срђан Миловић преко својих блиских рођака Ђорђа Миловића (извршног директора за Термоелектрану) те Драгана Миловића, једног од шефова електрокоманде, управља дубински до најнижег радника, па чак и рођака, ткз „Белана“. Ту је у ланцу наравно и Његош Вуковић, главни за нерад филтера и шеф постројења електрофилтера пропали кандидат за одборника СНСД у Гацку Његош Вуковић. Они свјесно својим нерадом сваке године направе овакве ексцесе како би ангажовали приватну фирму да празне филтере, тако што ће камионима без цераде одвозити пепео од филтера ка руднику и тиме нас опет тровати.

Срђан Миловић преко свог рођака, извршног директора за развој Термоелектране Гацко Ђорђа Миловића, на овај начин извлачи новце из државне фирме у приватне џепове, а подразумијева се да су сви шефови на Термоелектрани истакнути чланови СНСД Гацко.

Што се тиче рудника, стање је овако:
Прије годину дана Срђан Миловић је преко својих сарадника, извршног директора за рудник Петра Марковића, смијенио јединог који директора рудника који није био подобан, а то је Душан Говедарица, дипломирани инжењер рударства, а на његово мјесто довео неког са електрокоманде Термоелектране, истакнутог активисту СНСД-а из Мјесног одбора СНСД-а Автовац, Душана Никчевића, инжењера машинства, који није имао искуство и никакве везе са рудником, откривком угља и транспортом јаловине.

Али зато је Душан Никчевић, као машински инжињер на мјесту директора Рудника, радио оно што није хтио да уради његов претходник Душан Говедарица рударски инжењер. Никчевић је, као слуга Срђана Миловића, заједно са техничким директором Рудника Александром Атељевићем, по налогу извршног директора за Рудник Петра Марковића, покренуо поступке набавке радова откривке које сад у руднику изводи „традиционални извођач“, Термоградинг Гацко.

Kао подршка Никчевићу искориштена је неисправност багера, утоваривача и камиона рудника, за коју је одговоран директор заједничког одржавања Мићо Поповић, кога је такође поставио Срђан Миловић јер је он брат супруге директора Термоградинга Гацко. Поповић је поставио за шефа одржавања помоћне механизације (багери, камиони, утоваривачи и друго) доскорашњег високог функционера СДС-а Kонстатина Kоја Јегдића (зета генералног директора Шешлије) и тиме завио у црно механизацију рудника како би пулени Срђана Миловића, Душан Никчевић, Александар Атељевић и Петар Марковић, завапили за извођачима у руднику са образложењем да нема откривеног угља. Умјесто да открива угаљ у „Ц пољу“, гдје је квалитетан угаљ, извођач почиње са откривком у повлатној зони гдје се лако долази до угља, али тај угаљ не одговара котловима терме и филтерима те тако настају ови проблеми са загађењем. Уговори баснословни, преко 7 милиона марака.

Апсолутно свим на РиТЕ Гацко у рукавицама управља Срђан Миловић, а „црвеним“ багеристима рудника чак је омогућено да оду на боловање и раде за дневницу од 100 KМ на багерима традиционалног извођача – Термоградинга. Нажалост ни то није све! Миловић је преко своје супруге Ранке, шефице ИТ сектора, присилио раднике да се морају евидентирати на капји преко апликације МТЕЛ-а и тиме омогућио МТЕЛ-у пар стотина хиљада марака додатних прихода годишње. Радници су приморани искористити Уговор са МТЕЛ-ом, гдје су до сада радници учествовали са износом од 12 марака, а сада ће РИТЕ Гацко плаћати додатно по раднику око 6 KМ мјесечно за ову апликацију. За спровођење овог терора, поред брачног пара Миловић задужена је фирма „Алфасекјурити“ коју у Гацку води супруга изврсног директора Петра Марковића. Она слијепо спроводи одлуке Срђана Миловића, а које он издаје преко извршних директора Петра Марковића и рођака Ђорђа Миловића, који је на мјесто извршног директора за производњу и развој Термелектране дошао са радног мјеста на теретној ваги капије број 2.

 

До коначне побједе брате мој!