U manastiru Ljubostinja sahranjena igumanija Hristina koja je rođena u Sedlarima, Popovom polju 1931. godine
Dubokom tugom manastir Ljubostinja obavjestio je javnost da je u noći na Krstovdan, u dva sata posle ponoći, prestalo je da kuca srce igumanije Hristine, najstarija u ovoj srpskoj svetinji. „Noćas na Krstovdan dan u dva sata, prestalo je da kuca srce naše velike igumanije Hristine. Gospod nek sačuva dušu njenu. Polako nas je napustila najstarija igumanija u našoj crkvi. Sa njom se polako završava epoha onih velikih starih igumanija koje su obeležile čitav jedan vek – saopštio je manastir Ljubostinja koji se zahvalio svim dobrim ljudima koji su bdili nad njom u ovim poslednjim danima. Manastir upućuje zahvalnost svima koji su u njenim poslednjim danima bili uz nju, naročito mitropolitu kruševačkom Davidu, sveštenstvu i sestrinstvu Ljubostinje na brizi i ljubavi’.
„Otišla je žena velikog srca uz koju sam odrasla“
Mnogi su, sećajući se na igumaniju Hristinu, ostavili poslednje reči upućene njenom liku i delima koje je za života ostavila.
– Otišla je žena velikog srca uz koju sam odrasla, kao uz svoju majku od trenutka mog rođenja. Teta Hristina hvala ti za sve, za osmehe, za ljubav, za zagrljaje, za mudre reči kojima si mi davala podršku i smernice u nekim mojim teškim trenucima. Hvala ti što si postojala u ovozemaljskom životu. Laka ti zemlja blagosti moja i neka ti Gospod Bog podari rajsko naselje u carstvu nebeskom – stoji u poruci.
Ko je bila igumanija Hristina
Mati Hristina (svetovno Velika Obradović) rođena je 20. decembra 1931. godine u Sedlarima kod Trebinja. Odrasla je vaspitana u čestitoj i pobožnoj hercegovačkoj porodici, ona se ugladala na svog starijeg brata Milorada, koji je došao u Manastir Žiču u jesen 1939. godine, a zamonašio se u Ovčaru, u Manastiru Svete Trojice 1945. godine, sa monaškim imenom Hristifor, pa se odlučila i ona te došla u manastir da posveti svoj život Bogu.
Stupa u Manastir Svete Trojice kod Ovčara, da poseti brata, Velika uz bratovljevu pomoć dolazi u Manastir Jovanje 1944. godine. Tu, u Jovanju, ona kao iskušenica ostaje do 1947. godine, kao primerna sestra na svom poslušanju. Tada prelazi iz Jovanja u Manastir Ljubostinju kod igumanije Varvare (Milenović), i uključuje se u život i poslušanije toga manastira. Kao ekonomka vozi kola i obavlja mnoge manastirske poslove i dužnosti. Zamonašena je u Ljubostinji, 1951. godine od tadašnjeg episkopa šumadijskoga gospodina Valerijana (Stefanovića), dobivši ime monaško ime Hristina.
Posle upokojenja igumanije Varvare 1995. godine, odlukom episkopa Save Vukovića i sestrinstva, izabrana je za igumaniju manastira, na čijem je čelu bila više od trideset godina.
Njen život i služenje obeležili su čitavu epohu duhovnog rada u našoj Crkvi. Mati Hristina ostaje zapamćena kao primer smirenja, vere, požrtvovanosti i tihog služenja Bogu i narodu.
Sahrana obavljena u srijedu, nakon Svete Liturgije u manastiru Ljubostinja.
