Грачаница је последњих година потпуно спојена и повезана са Приштином, постала је њено предграђе, али кад улазите у ово мјесто помислили би сте да сте у Београду или Крагујевцу а не у срцу Косова.

У Грачаници и околним српским селима живи око 20 000 Срба, и ситуација је овдје много боља него у Метохији и јужном дијелу Косова.

Ноћ прије доласка у Грачаницу догодио се инцидент, када су Албанци из бијелог џипа у покрету гађали споменик Милошу Обилићу, подигнут у центру мјеста, одмах поред манастира Грачаница, што је узнемирило грађане. Мјештани нам кажу да косовске власти гуше локалне привреднике, праве проблеме и често шаљу инспекције у контролу, а чести су и проблеми са снсбдјевањем електричном енергијом и нестанци струје.

У Грачаници постоји амбуланта, али ја све компликованије специјалистичке прегледе и операције мора се отићи у Сјеверној Митровицу. О стању у Грачаници и на Косову и Метохији разговарао сам са Бранимиром Стојановићем, бившим начелником овог мјеста и потпредсједником Владе у Приштини, који сматра да је екстремизам Аљбина Куртија узрок тренутне напетости и проблема.

Након Грачанице отишао сам у српску енклаву Бабин мост, смјештену у Косову пољу, у коме је цар Лазар имао последњу вечеру и састанак пред Косовски бој, велико село у коме живи око 600 Срба, са црквом и спомеником, подигнутим 1940. године пред Други свјетски рат. У порти овог храма сахрањени су јунаци са Косовске битке, али Балканских ратова и Албанске голготе.

Обишао сам и Газиместан са спомеником косовским јунацима, саграђен 1953. године, а који и даље чува косовска полиција, као и већину српских цркава, манастира и споменик на Косову и Метохији.

У Обилићу и Косову пољу Срби су чинили апсолутну већину до 1999. године а данас Срба више нема, као и у Приштини у којој је било 40 000 Срба а данас је свега 14 стараца који живе стално у највећем граду на Косову и Метохији.

Небојша Вукановић