Жао ми је већине невољника, уцијењених и тужних људи који су били приморани да данас дођу у Бањалуку на тужни скуп подршке режиму. Погнуте главе, изгубљени погледи и тужна лица потлачених невољника који вапе за слободом, правдом и животом достојним човјека, обиљежила су скуп подршке режиму у Бањалуци, лицемјерно названим „слобода“, које одавно нема у Српској.
Додиков кисели осмјех, и изјава у маси након завршетка скупа у којој о десетој секунди почиње говорити о пандемији и корона вирусу, показују да је свјестан колико је сати јер је општа мобилизација, уцјене, плаћање и притисак на све присталице и раднике у администрацији дао мршав резултат, јер је 10-ак хиљада људи исувише мало, а апатија и недостатак било какве енергије јасан показатељ колико је сати.
Борци су побједници дана, као и у рату, јер су одољели притиску, показали карактер и одбранили част јер су се на достојанствен начин дистанцирали од политике и свих оних који би са тргују са њима.
Протест је још једном истјерао ствари на чистац, јасно показао ко је на којој страни, ко жели да види, и одавно је неке ствари сувишно коментарисати.
Режим је испуцао све адуте, нема више неког кеца у рукаву у не може да покрене народ, а опозиција треба да престане са калкулисањем, посложи коцкице и са најјачим снагама разбије апатију, врати енергију, вјеру и наду људима да могу види слободни, остати овдје и имати живот достојан човјека.
Небојша Вукановић
