Свјесни резултата истраживања јавности које су наручили и расположења грађана Требиња, Лука Петровић и Мико Ћурић кренули су већ у фебруару у кампању, као да су избори сутра. Сеоски партијски комесари, све са црвеним фасциклама, крстаре требињским насељима, потписују, позивају народ и активисте на вечере и мезу са кумовима, како би слушали испразне, отрцане, старе приче и флоскуле уз талас нових обећања.

Тужна лица активиста и присталица СНСД говоре више од хиљаду ријечи. Нека Лука, Мико, Илија, браћа Мастиловић и остали комесари Партије добро размисле зашто на силу окупљени људи имају осјећај стида јер сједе са њима па окрећу главу од објектива, прекривају лице руком, не желе да их неко види у лошем друштву и објави фотографије?

Зашто су сва лица тужна, и зашто нико ни на једној, од стотину објављених фотографија на странци СНСД приликом обиласка насеља, није насмијан и добро расположен? Зашто нико на силу не може да набавци осмјех и позира као некада? Да ли нам пробране фотографије, и то филтриране најбоље, више од разних анкета, коментара и истраживања јавног мјења, говоре о стварном расположењу народа у Требињу? Занимљиво да нису тужна лица само активистима већ и градоначелнику Ћурићу, који је очито свјестан да сат полако откуцава.

Након 20 година владања, мијењања функција, они немају са чим да изађу пред народ и Милоша, јер нема обећаног бољег живота, нема фабрика и нових радних мјеста, нема аеродрома, источне и западне обилазнице, путева, инвеститора, само је јаз између партијске врхушке, њене „елите“ и богаташа са једне и превареног народа и сиротиње постао све већи.

Кумови и њихова црвена братија згрнули су у мутним пословима огромно богатство и имовину, која се мјери десетинама милиона марака, и њихову моћ корумпирања народа, разних уцјена људи, потписивања и манипулација не треба потцијенити.

Већ је почео попис народа и подјела прасића, телади, сјеменског и грађевинског материјала, новаца, приправничких стажирања, Уговора о раду у ионако претрпаној администрацији и разних услуга онима који су спремни да за мало ћара и лични интерес постану саучесници свеопште пропасти. Народ има могућност избора и прилику да изађе из ропства, раскине ропске ланце и окове, почне да живи у истинској слободи и друштву у коме нико неће бити понижен и гажен за мрвице, поврати достојанство и живот достојан човјека.

Избор је лак, иако ће се тек осјетити велики притисак, обилазак кућа, пописивање и милионе, опљачкане од народа које ће просути, а упркос свему сам велики оптимиста јер је вријеме да народу вратимо наду и осмјех на лице поробљеним, пониженим и обесправљеним.

Небојша Вукановић