Добој је претворен у гето и прћију локалних моћника показује и примјер делегирања кандидата за делегирања у Вијеће народа Републике Српске. И док је Обрен Петровић, преко своје пасторке и посланице Нине Букејловић, предложио своју супругу, додуше невјенчану, Аиду Прешић за делегата из реда Бошњака у Вијећу народа Републике Српске, а зет Милош Букејловић, супруг пасторке Нине, извјесног „Хрвата“ из Добоја Марка Јоргића да буде делегат Хрвата, посланик Покрета за државу Селвид Хуртић, такође Добојлија, предложио је свог брата Амира Хуртића за делегата у Вијећу народа Републике Српске из реда Бошњака.

Селвид и Амир нису рођена браћа већ браћа од стричева, од два брата дјеца, и скупа су били одборници у Скупштини града Добоја. Некада су били кадрови Странке демократске акције, познати по радикалним иступима и ставовима, јавним нападима на колегу Мурвета Барјактаревића јер је присуствовао обиљежавају Деветог јануара.

Селвид напустио СДА, кад му се измакао чанак и послови за његову приватну штампарију и издавачку кућу, и под патронатом Обрена Петровића основао Странку зелених, која је под контролом Обрена и СНСД-а, што су показали и ставови Хуртића и подршка Додику да изабере четрвог делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.

Добој је град случај а непотизам Обрена Петровића, Селвида Хуртића показује како се овај град, али и цијела Република Српска, претвара у приватну државу и прћију под контролом неколико породица.

Небојша Вукановић