Наша борба захтјева кад се гине да се пјева, чувена је партизанска пјесма које се сјетио Милорад Додик, као недавно оне о пуном саставу и пуцањима са Љубина гроба, па се латио микрофона и од муке запјевао на својој рођенданској журци, како би вратио мало елана и поправио атмосферу на двору и својим пољуљаним редовима, који су у великој апатији и агонији.
Пјевао је и гледао ко ће му први забити нож у леђа, као на Тајној вечери, да ли Ђокић, који полако откива и није предложио никог од Социјалиста у скупштински Радну групу за промјену Устава, невјерни Стевандић, који је промијенио десет странака, превртљиви Бањац, који се највише веселио, србовао и дизао три прста, као када је продавао СДС, Марка Павића од стотину љета и Ненада Нешића, или стари партнер Војин Митровић, са којим је шверцовао нафту у рату, нападао га за поплаве па постао папак, како га је назвала Жељка Цвијановић кад је пустио низ воду Чавића.
Гледао је Додик доста филмова Франциска Кополе и све му је јасно, а невјероватно је да на Тајној вечери није било особе која бар једном није издала и промијенила странку а неким је то пошло за руком и десет пута. Ко се окружио оваквим ништа боље није могао ми очекивати, али је спона уцјена и страха још увијек толико јака, иако се систем распада, да још сви морају на први позив доћи на двор и плаше се да пред крај у паду Вође не добију жесток ударац.
Колико је изградио култ личности и изгубио осјећај за реалност говори чињеница да је симболично Посебну сједницу Народне скупштине Републике Српске о промјени Устава заказао на свој рођендан, да би ваљда свему дао на значају и показао да је Он центар свијета око кога се све врти. Најбољи рођендански поклон за њега, који би га обрадовао и вратио осмјех на лице била би фотографија са Доналдом Трампом Јуниором, али Вучић му је послао јасну поруку да не долази у Београд, јер он покушава спасити своју главу и преживјети суботу, не треба му додатни тег на ногама, а Додик треба да се задовољи сенилним Рудијем Ђулијанијем, кога му је послао прије десетак дана за све наше паре.
Тужно је гледати како је све наде, жетоне и карте ставио на Трампа, носио качкете, качио америчке заставе на Палату Републике и славио побједу са својом свитом, глумећи дворску луду и срамотећи нацију, а онда добије канонаду удараца из Трамповог најближег окружења, а онда на крају ни син није имао времена за један ,“селфи“ са татиним фаном а толики је пут превалио са Флориде до комшилука.
На крају морам изразити жаљење што на Тајној вечери није било министра трговине Шулића, јер му је вјернији од све свите коју је окупио. Весели Шулић са кечапом и пекмезом на акцији, кога није било на богатој трпези, очито није друштво за елиту из прве класе, али кад Јуде којима се окружио исукају мачеве и почну да му забијају нож у леђа, сјетиће се он Шулића и других који су му били вјерни и одани, али до њих није држао колико до лањаског снијега, и због тога платио скупу политичку цијену.
Небојша Вукановић
