Добио сам писмо радника Шума Српске и Шумског газдинства Оштрељ из Дринића, о злоупотребама и криминалу у овом предузећу, које преносим у цјелости.

Поштовани господине Небојша,

Прије свега желим да Вам кажем да сам ја тотално аполитична особа, у контексту данашњег поимања политике. Ја сам шумар, па самим тим шума и шумарство су предмет мог интересовања и то је допринос моје струке уређењу дијела система, чиме сматрам да изворно политика и треба да бави. Да, уређењем система! Наиме, потичем из типичне шумарске породице, дјед ми је био лугар, отац инжењер шумарства, сада у пензији, који исто као и ја није члан ниједне политичке партије. Родом сам из села Капљув надомак Босанског Петровца и као дијете које је одрасло на обронцима Грмеча логично је било да ће мој позив бити шумарство.

Ово што се сад ради од шума, оправдано има скраћеницу ЈПШ (јавно предузеће шумарства), с тим да је стварно значење – јавно пустошење шума. Живећи у овом систему, не могу да негирам чињеницу да сам и сам дио њега, иако ми се све до појаве Вас и госпође Тривић, на политичкој сцени дословно гадило. Бавећи се шумама и шумарством нисам имао времена да „разгледам около“ и да се бавим питањима која ме, нити занимају, нити сам им стручан. Међутим, та питања су се почела бавити и са мном и са мојом струком.

У жељи да покушам да реагујем, да поправим дио система, госпођа Тривић и Ви сте једине свијетле тачке овог тоталног мрака, те сам из тог разлога одлучио да баш вама пишем, јер сам убијеђен да ћете препознати моје искрене намјере, везане за шуме и шумарство земље у којој обитавамо. Након завршеног Шумарског факултета у Бањој Луци, радио сам на теренима од Чајнича до Дринића. Већ дванаест година радим у шумском газдинству „Оштрељ – Дринић“ Дринић, али стање какво је сад у шумском газдинству „Оштрељ – Дринић“ Дринић никад није било горе. Завладао је тотални неред, нерад, јавашлук и криминал.

Руководство шумског газдинства „Оштрељ – Дринић“ Дринић, чине:

– вршилац дужности директора шумског газдинства „Оштрељ – Дринић“ Дринић, Сретко Станковић, дипл. инж. шум. Човјек је као студент био окорјели СДС-овац, послије је прешао у НДП Драгана Чавића, милим да је био и у ДНС-у, затим опет у СДС-у, да би на крају завршио у СНСД-у. Што би наш народ рекао: „како вјетар дува тако се и он окреће“.

– технички директор шумског газдинства „Оштрељ – Дринић“ Дринић, Бањац Слађана, дипл. инж. шум., исто тако члан различитих политичких опција ДНС, НДП, СДС и на крају СНСД.

– Сретка Станковића сам пријављивао Управи криминалистичке полиције, средином маја мјесеца прошле године. До данас се ништа конкретно није десило. У прилогу се налази мој допис упућен УКП-у.

– Бањац Слађана је била једно кратко вријеме в.д. директора шумског газдинства „Оштрељ – Дринић“ Дринић, па је смијењена јер је довела газдинство до пропасти.

Укратко,

Према Закону о шумама (Службени гласник Републике Српске, број: 75/08, 60/13 и 70/20), Шумама и шумским земљиштем се газдује на основу шумскопривредних основа и годишњих планова газдовања шумама. Шумскопривредна основа за шумскопривредно подручје „Петровачко“ има важност за перод од 10 година (од 01.01.2013. до 31.12.2022. године) и за сваки одјел је предвиђено да се једном у току уређајног периода (период важења шумскопривредне основе, у овом случају једном у 10 година) сасјече десетогодишњи етат, тј. да се једном у 10 година врши редовна сјеча. Пошто је ово задња година уређајног перида, а ранији директори су, уз сагласност управе јавног предузећа шумарства „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, скоро сваке године више пута мијењали сјекоред (план сјеча који се прави након усвајања шумскопривредене основе, у циљу једнаког годишњег прихода на неком шумскопривредном подручју) да би могли сјећи погодније одјеле (равније и одјеле ближе шумском камионском путу), јер би на тај начин имали мање трошкове. За задњу годину уређајног периода су остали одјели из којих се не може посјећи довољна количина да би се било позитивно, а и трошкови експлоатације су велики, јер се ради о, у већини случајева неповољним одјелима. Годишњи сјечиви етат за шумскопривредно подручје „Петровачко“ износи око 80 хиљада метара кубних нето сортимената, а производно-финансијским планом за 2022. годину, за шумско газдинство „Оштрељ – Дринић“ Дринић, за сјечу је предвиђено нешто више од 60 хиљада метара кубних нето сортимената.

Наиме, руководство шумског газдинства „Оштрељ – Дринић“ Дринић, уз сагласност управе јавног предузећа шумарства „Шуме Републике“ Српске а.д. Соколац, тражило је од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Српске, да им одобри Анекс на важећу шумскопривредну основу, иако иста истиче за нешто мање од пет мјесеци, што је ван сваке памети. Анекс су тражили са циљем да им се повећа етат (најједноставније речено, количина метара кубних који се могу посјећи) у газдинској класи 1238 (Шуме букве и јеле са смрчом на калкомеланосолима и калкокамбисолима) и у газдинској класи 1239 (Шуме букве и јеле на калкомеланосолима и калкокамбисолима). Ово су двије најпродуктивније газдинске класе на територији коју покрива шумскопривредно подручје „Петровачко“. Наравно, напријед наведено министарство им је одобрило Анекс на важећу шумскопривредну основу. Међутим, у наведеном анексу (наведени нисам читао), али сигурно

знам да нико није луд да напише да се шумском газдинству „Оштрељ – Дринић“ Дринић, одобрава да у појединим одјелима као што су: 62, 64/1. и 64/2. у привредној јединици „Клековача – Дринић“ и 100. одјел у привредној јединици „Бобија – Рибник“, у току једног уређајног периода редовна сјеча буде извршена два пута. Наведени одјели су сјечени 2013. године и не смију се редовним сјечама третирати прије 01.01.2023. године. Овде наводим чињеницу да постоје састојине као што су: одсјек „а“ у 82/2. одјелу привредне јединице „Клековача – Дринић“ површине 23,36ha, одсјек „а“ у 83/2. одјелу привредне јединице „Клековача – Дринић“ површине 32,66ha, одсјек „а“ у 86/2. одјелу привредне јединице „Клековача – Дринић“ површине 39,92ha, одсјек „а“ у 87/2. одјелу привредне јединице „Клековача – Дринић“ површине 42,13ha и одсјек „а“ у 92. одјелу привредне јединице „Клековача – Дринић“ површине од 47,07ha, које припадају газдинској класи 1238 (Шуме букве и јеле са смрчом на калкомеланосолу и калкокамбисолу), у којима уопште није вршена сјеча у протеклом дијелу уређајног периода, нити су наведене састојине предвиђене годишњим планом газдовања за 2022. годину.

Руководство шумског газдинства „Оштрељ – Дринић“ Дринић, путем управе јавног предузећа шумарства „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, тражиће, уколико већ није, а мислим да још увијек није, од Владе Републике Српске да им одобри промјену или Анекс на годишњи план газдовања шумама, тзв. производно-финансијски план.

Вас лично желим да замолим да покушате спријечити ову злоупотребу, у првом реду шуме, а послије свега осталог, јер треба и послије нас неко овдје да живи. Ако ви изађете у јавност са подацима да Влада Републике Српске има намјеру, да јавном предузећу шумарства „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, тј. шумском газдинству „Оштрељ – Дринић“ Дринић, одобри да се у одјелима као што су: 62, 64/1. и 64/2. у привредној јединици „Клековача – Дринић“ и 100. одјел у привредној јединици „Бобија – Рибник“, редовна сјеча врши два пута у току једног уређајног периода, што је противзаконито и недопустиво, а да се одјели као што су: 82/2, 83/2, 86/2, 87/2. и 92. у привредној јединици „Клековача – Дринић“ уопште не сијеку иако припадају истој газдинској класи (1238), осим одсјека „b“ у 100. одјелу привредне јединице „Бобија – Рибник“, који припада газдинској класи 1239, вјерујем да Влада Републике Српске неће одобрити промјену или Анекс на годишњи план газдовања шумама, тј. производно-финансијски план. Самим тим неспособно руководство у шумском газдинству „Оштрељ – Дринић“ Дринић, својом кривицом би упало у још већи губитак од губитка који је исказан за првих шест мјесеци текуће године, који, према мојим сазнањима износи око 240 хиљада конвертибилних марака.

Одјеле: 82/2, 83/2, 86/2, 87/2. и 92. у привредној јединици „Клековача – Дринић“, шумско газдинство неће да сјече из разлога што су поменути далеко од шумског камионског пута и јако су врлетни, тј. у њима су тешки услови за рад, па би расходи у поменутим одјелиима били већи од прихода.

Господине Небојша, сматрам да би свака свјесна и стручна особа требала да реагује на све лоше што примјети у оквиру своје струке и да пирамидално се све износи на више нивое, да би се исто спријечило. Ја сам у више наврата покушавао да реагујем шаљући дописе Шумарској инспекцији, Упраљви криминалистичке полиције, Окружном јавном тужилаштву у Бањој Луци, али слаба вајда од тога. Напротив, након тога сам само изопштен и маргинализован од стране руководства у шумском газдинству „Оштрељ-Дринић“ Дринић. Не, не сматрам се деградираним, јер једини пут данашњег друштва је да се „напредак“ мјери са политичком прилагодљивошћу и подобношћу, те ми тај, назови напредак и не треба. Код животиња се зна ред и бирају се најспособније за вође, док ово код нас је одавно у свим облицима изгубило критеријуме. „Бити прилагођен у дубоко болесном друштву, није никакво мјерило здравља“.

Ово сматрам доприносом систему у којем живимо и стојим Вам на располагању за све искрене намјере у побољшању овог одавно залуталог система! Након избјеглиштва, моја породица и ја смо направили кућу у Трну, те из тог разлога сам сваки викенд у Трну и није ми проблем да дођем до Вас, гдје год је Вама згодно, наравно, ако сматрате да има потребе за тим.

Срдачан поздрав и до скорог виђења, надам се!