Цетиње је посебна, веома специфична средина, то сам осјетио и током студирања у Црној Гори, гдје су често студенти са Цетиња, прије свега због своје надмености, ароганције и осјећаја више вриједности, улазили у расправе и сукобе са колегама из других крајева Црне Горе, најчешће са сјевера, Берана, Андријевице, Бијелог Поља… Некаква борба за Црну Гору, на бази изразито антрисрпских ставова, огромне мржње и нетрпељивости према српском народу је толика да је току предсједничке кампање и актуелни предсједник Црне Горе Јсков Милатовић, национални Црногорац, нападнут на Џетињу приликом доласка на трибину, јер тобоже није довољно велики борац за Црну Гору, и то од стране екстремиста, присталица Мила Ђукановића, некад либерала Славка Перовића. Занимљиво ј да је насилнике предводио Ненад Нено Калуђеровић, који је претходно организовао нереде и хаос, бчокаду Цетиња и талас насиља како би се спријечила инаугурација митрополита Јоаникија у древном Цетињском манастиру.
Нено Калуђеровић је тренутно у бјекству, јер је као припадник Кавачког клана и близак сарадник Радоја Звицера учествовао у криминалу, организовао убиства, нарко-трафикинг… Још 2006. године је починио прво убиство свог комшије Јовановића у центру Цетиња, потом годинама био у бјекству, осуђен након хапшења на 10 година затвора а потом другостепеном ослобођен, после чега је мајка убијеног Јовановића извршила самоубиство скоком у Морали два дана после пресуде, јер није могла да истрпи неправду корумпираних судија.
Калуђеровић је широј јавности постао познат јер је овјерио метком Вука Бориловића, монструма који је извршио масовно убиство на Цетињу августа 2022. године, а онда проглашен херојем, како је пуцао у мртвог Бориловића. Због својих екстремних антрисрпских ставова Калуђеровић се данас на Цетињу слави као херој и комита, а Николадис те Адндан Чиргић пишу текстове „Сви смо ми Нено Калуђеровић“, поистовјећујући се са убицом и криминалцем у бјекству, а слављење оваквих особа и представљање херојима пумпа колективну психозу Цетињана, јер се насилно понашање представља као позитивно и друштвено прихватљиво.
На Цетињу се данас као херој слави Крсто Зрнов Поповић, официр Краљевине Црне Горе и један од вођа Божићне побуне 1919. године, у којој је настрадао велики број људи, који је издао краља Николу и служио краљу Александру, а потом био сарадник Италијана и фашиста, а убили су га припадници ОЗНЕ после Другог свјетског рата на Цуцама 1947. године, јер је био одметник. На Цетињу се као хероји славе и комите Петар Звицер, класични разбојник и одметник који је убијсо и пљачкао комшије и рођаке по завршетку Првог свјетског рата, као и Мато Вујовић и други разбојници и масовне убице.
Такође за многе Цетињане и црногорске екстремисте, хероји су и Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија, фашисти и црногорске усташе, сарадници Анта Павелића, само зато што су убијали и прогонили Србе, одговорни за масовна страдања српског народа из Црне Горе, посебно у пролеће 1945. године у Лијевче пољу, а који су такође велики издајници и конвертити, били велики Срби па окренули ћурак наопако јер након уједињења нису добили функције и високе положаје којима су се надали.
Увреде и напади на богослове Цетињске богословије, који још од 90-их не смију слободно да се крећу градом и свраћају у поједине локале, свештенство па чак и митрополита и Србе уопште увијек нађу неко оправдање у јавности, јер тобоже Цетињани су нека самозвана елита која брани државу, коју наравно нико не угрожава већ се јавност непрестано пумпа, шири се мржња и антисрпска хистерија, што има несагледиве последице јер чак и напади на предсједника државе и Скупштине Црне Горе изазивају симпатија и оправдање црногорских екстремиста, што је недопустиво.
У јесен 1991. године када је Мило Ђукановић покренуо напад на Дубровник, попалио и опљачкао Конавле и дубровачку обалу, на Цетињу је било више од 600 добровољаца који су се пријавили у ЈНА прије мобилизације, процентуално највише у Црној Гори, а сада на концерт Томпсона у Дубровник долази 6 аутобуса и 300 Цетињања како би пјевали усташке пјесме и испољавали акумулирани бијес и мржњу према Србима, што је болесно и ненормално.
И налагање бадњака на Бадњи дан уочи православном Божића већ више од двије деценија је један од најнапетијих дана у години на Цетињу, због сукоба „вјерника“, јер су прво присталице распопа Мираша Дедеића нападали свештенике Српске православне цркве, а у последње вријеме дошло је до раскола унутар тзв „ЦПЦ“, која је основана у Полицијској станици Цетиње, између Мираша и „владике“ Бориса, па због тога ове године неће бити свештеника током налагања бадањака, што су прије новогодишње трагедије саоштили преставници организатора, братстава Бориловића и Мартиновића, из којих су занимљиво биле и масовне убице, Вук Бориловић и Ацо Мартиновић.
У последње три године на малом Цетињу је убијено више од 30 људи, што у масовним убиствима што у сукобу Шкаљараца и Кавчана, што је пуно за Њујорк а не малу градић са 10 000 становника. Покој души свим недужним жртвама велике трагедије и новогодишњег масакра на Цетињу, али ово мора бити тачка преокрета која ће отворити пандорину кутију, умјесто стављања под тепих. Неопходно је промијенити однос из корјена, од образовања, васпитања, рада медија, до борбе против шовинизма и језика мржње, који се годинама толерише јер је „ин“ имати антисрпске шовинистичке ставове, јавно вријеђати и ругати се свештеницима, у чему су предњачили „Буксовци“, такође Цетињани, вријеђати све српско, до борбе против организованог криминала, Мафије, побољшања рада правосуђа и полиције, чији сам свједок неспособности јер су ме црногорски екстремисти претукли кад су ме препознали као Србина, и то на пар корака испред полицијског кордона а да се нико од 50 специјалаца није помјерио и покушао да ме заштити.
Утицај дроге, кокаина и алкохола на промјену личности је за посебну анализу, јер је алкохол био окидач за последњу трагедију. Треба запослити младост, да нешто ради умјесто што им је Мафија постала идол и најпожељније занимање, а мафијаши узор у који се угледају. Покој души свим жртвама, саучешће породицама недужних жртава, али проблем психопатологије на Цетињу треба се систематски рјешавати. Детаљнији осврт у видео прилогу…
Небојша Вукановић
