Милорад Додик са својом свитом недавно је долетио у Требиње, али не да посади коју кућицу кромпира у Гомиљанима и провјери стање у требињској Општој болници, што се показало у медијима као параван јер је њему стало до Требиња и Херцеговине као до лањског снијега, већ да партијским друговима, чаушима и пијунима предочи план напада на Родољуба Драшковића и одговори на оштре критике у јавности. Партијски састанак са Луком, Миком и осталим локалним челницима СНСД-а одржан је иза затворених врата, и сви су добили јасне задатке.
Према мојим сазнањима, Додик у наредном периоду планира да блокира рачуне и фирме које су у власништву Родољуба Драшковића преко Владе и Пореске управе Републике Српске, како би се принудно наплатио порески дуг и неплаћени доприноси, а Лука и Мико имају задатак да ћуте и праве се луди, те да пронађу локалне дворске привреднике који требају дати јавну подршку принудној блокади и јавно напасти Драшковића.
Немам намјеру да браним Драшковића, нити је то он било чиме заслужио, јер је превртљив и непредвидив, стално прави заокрете и трчи за интересима и новцем као да нема динара у џепу, али желим да браним интересе запослених радника, њих преко 1000 у Требињу. Свако треба да плати порез и обавезе држави, али нико не смије да се игра судбином 1000 и кусур радника и њихових породица!
Ако би Пореска управа РС и Влада блокирала рачуне Концерна „Свислајн“ и почела принудну наплату пореског дуга, насталог прије или послије приватизације Индустрије алата, то треба утврдити јавном објавом Уговора о приватизацији из 2007. који сви крију као змија ноге, увјерен сам да би Драшковић одмах прогласио стечај Индустрије алата и затворио метални погон, а можда и дијелове прехрамбене индустрије измјестио из Херцеговине у земље региона, а у рату МД против РД дебљи крај би извукли радници, који ионако напорно раде за скромну плату.
Драшковић је пргав и плаховит, колико сам га могао упознати током пар кратких сусрета прошле године, често и лако мијења мишљења, планове и расположења, и готово са убјеђен да би одмах отпустио већи број радника и затворио погоне ИАТ у Требињу, као што је непотребно затворио Фабрику у Невесињу током сукоба са Илијом и Луком, и тако се преко леђа запослених осветио Додику због принудне наплате.
Политику и привреду треба раздвојити, како би привреда могла несметано да се развија, а свако уплитање политике, гушење једних а протагонисање других, дворских партијских фирми, је погубно. Индустрија алата редовно плаћа доприносе на плате и измирује дуг повезивањем радног стажа радницима пред одлазак у пензију, тако да ће се овим темпом, најдаље за 10-ак година, измирити сав заостали дуг који је репрограмиран. Ако се блокирају рачуни и ИАТ оде у стечај, дуг се никада неће наплатити, а само ће неколико стотина, можда и 500 радника, одмах завршити на улици.
Лука и Додик већ су оставили због своје сулуде политике и личних интереса, преко синдиката Партије и вјештачки изазваних протеста, без посла оставили 1 300 радница Новотекса, како би дискредитовали Милана Грубача, тада директора Новотекса, и добили Опште изборе 2010. године. Немојте лудаци поново да се играте са судбинама радника у производњи, да се поигравате и повлачите суицидне потезе јер је приоритет сачувати постојећа и отворити нова радна мјеста у производњи и реалном сектору, а не гасити постојећа.
Моћнике боли брига, имају милионе, живе у паралелном свијету, немају појма шта значи живјети од плате и поштеног рада, њихов нико до трећег кољена не ради у ИАТ-у и Концерну Свислајн, али позивам их да се мало уразуме и умију хладном водом, да не повлаче сулуде у суицидне потезе, играју се са судбинама радника јер је посао и сигурна плата данас највећи патриотизам. Свако онај ко народ оставља без посла и хљеба сигурно ће се покајати јер је већини „догорело до ноката“ и неће више нико ћутке трпити да се објесни моћници помућеног разума поигравају са егзистенцијом породице.
Небојша Вукановић
