Пјесма о бахатости моћника и новом поскупљењу струје, која говори какве су погубне последице за народ и државу када похлепни и недостојни дођу на важна мјеста. Аутор пјесме је Душко Миљановић, професор енглеског језика, тренутно запослен у администрацији града Требиња, а пјесму је објавио на свом „фејсбук“ профилу.
Преносим у цјелости сјајне стихове који вјерно осликавају тренутно стање у Требињу.
Шта то радиш несретниче
Струја ће нам бити скупља
А он лаже, петља, вара
оправдања су му шупља
Људина је гладна пара.
Муку мучи шта да каже
Глад у срцу новцем лијечи
Када зине одмах слаже
Тешко може то да спријечи.
Није њему до поштења
А још мање и до части
Нека памте поколења
Да је само знао красти.
Паре су му од свег’ драже
И од кума и од брата
Кукавица вазда лаже
Утек’ о је и од рата.
Ал’ побјећи неће моћи
Од стихова, моје ријечи
Ако може, хајд’ да видим
Нека гангу ову спријечи.
Са Загоре вила кличе
Шта то радиш несретниче!
Чујете ли како викну
Помозите несретнику!
Са Коњскога вила збори
има један што је гори!
