Директор Меморијалног центра Поточари Емир Суљагић својим крајње непримјереним и скандалозним понашањем у јавности, изјавама и објавама прешао је све границе и црвене линије а највише штете прави управо Меморијалном центру на чијњм је челу, јер је језик мржње, шовинизам и агресивни национализам недопустив, и требао би радити на помирењу и праштању а не на распиривању тензија и подгријавању напетости. Своју нескривену мржњу према свему што је српско испољио је крајње увредљивим и непримјереним објавама након срамног напада на српску дјецу из Београда, и због овог скандала морао би бити смијењен.

Суљагић крајње нељудски и примитивно провоцира, руга се и исмијава нападнутој дјеци и њиховим родитељима, користећи се псовкама и шовинистичким изразима о „ страданију српске дјеце, коцкастим главама из неке српске припизд..е“ са чувеном пратећом фотографијом слике Уроша Предића „сироче на мајчином гробу“, старе преко 130 година која се чува у Народном музеју у Београду, а на којој је насликан промрзли дјечак који је преминуо на мајчином гробу и симболизује страдање народа.

На другој слици објавио је фотографију из рата два војника у униформама Војске Републике Српске на положају током рата изнад Сарајева и Илиџе, уз поруку да се ради о забринутим српским родитељима на Илиџи. Овим је прешао црвену линију, и због распиривања мржње и нетрпељивости, те језика мржње и шовинизма ,морао би сносити посљедице, јер се преко оваквих увреда не може прећи.

Очито је да су у Сарајеву натрљали нос Суљагићу и рекли му да је претјерао, па је брже-боље уклонио објаве и твитове, те промијенио фотографију на профилу како би прикрио скандал али му то не може помоћи. Нажалост нико у јавности Федерације није осудио овакве провокације и увреде, није се оградио од њега и језика мржње, а овакве ствари ће оставити дуготрајне и дубоке посљедице.

На крају се треба запитати шта би се догодило и каква би била хистерија у федералним медијима да су, не дај Боже, неки навијачи у Републици Српској напали, претукли и изболи ножем неку бошњачку дјецу и њихове родитеље, на националној основи како би отели неки дрес и заставу исписану латиницом, и да се челници Српске и политичари умјесто осуде изругују и исмијавају са жртвама, збијају неумјесне шале, вријеђају примитивно један народ, те покушавајући да исмијавају и омаловаже инцидент и напад.

Очекујем да владајући СНСД, који се преставља као патриотска странка, инсистира на смјени Суљагића и да не формира власт са партнерима из Сарајева док се из јавног простора не уклони њихова перјаница и освједочени србомрзац који годинама шири мржњу и контамирнира јавни простор, а који је увредама након инцидента на Илиџи прешао црвену линију.

П.С. Пописи становништва показују да су Срби чинили апсолутну већину на Илиџи до 1971. и 1981. године, а да их по попису из 2013. нема и да су просто нестали са вјековних огњишта, те да је данас таква ситуација да се на Илиџи буше гуме возилима са београдским и србијанским таблицама, те напада људи ако говоре екавицом, и то у неколико наврата за свега неколико дана.

Небојша Вукановић

Небојша Вукановић