Служењем помена и парастосом за 69 недужних жртава, углавном цивила, данас је у Скеланима обиљежено 30 година од великог ратног злочина и напада  28 дивизије Армије БиХ под командом Насера Орића на Скелане и околна српска села из Дрине. Само девет дана послије напада и масакра у Кравици, у коме је убијено 49 српских цивила, у рано јутро 16-ог јануара, око 5:50 часова, припадници Армије БиХ су напали село Скелане, и та кратко вријеме убили 69 Срба, углавном цивила, жена, дјеце и стараца.

Цветку Ристићу побјена је цијела породица, отац, мајка, сестра и брат, чије кости и посмртне остатке никада није пронашао, а он је чудом једини преживио напад. Цветко је остао да живи у родним Скеланима, недавно је добио близанце, а данас је присуствовао парастосу и помену.

У нападу су убијена браћа Димитријевић, а најмлађа жртва је био петогодишњи Александар Димитријевић, који је са 12-ошњим братом убијен испред родне куће. Војници Насера Орића убијали су све пред собом, а више особа је страдало покушавајући да пређе преко моста у Бајину Башту и Србију. Село је бранила мања група војника, а нападачи су се повукли у поподневним сатима након што је у Скелане стигло појачање, а срећом да злочинци нису дошли до саме ријеке Дрине и кућа уз пут, јер би број настрадалих цивила био много већи.

Биљана Живановић имала је свега 12 година када су њу и њену мајку, у рано јутро 16.1.1993. године, пробудили рафали. Прво су се сакрили у подрум, а после су слетило до Дрине и спасили се преласком у Србију, а и данас се сјећа ужаса и страхота током масакра у Скеланима.

За злочине у Скеланима нико није одговарао, а и ове године на помену није био нико од Бошњака. На споменику у Скеланима налази се више од 300 имена побијених Срба, а током Отаџбинског рата од 1992. до 1995. године у Подрињу је убијено више од 3200 Срба.

Покој души свим жртвама, да се рат и страдање више никада не понове…

Бонус видео о страдању Срба у Скеланима и Подрињу..

Небојша Вукановић