palpal

Случај теслићког службеника Д.К, непотребне опструкције и подметања

Волим кад ме оштра пера и челници режима нападну и пљувају свакодневно, често без икаквог основа, јер тиме показују страх и очај, и не замјерам њиховим улизицама ни кад претјерају, нек зараде кору хљеба па како било. Једино замјерам плаћеницима и улизицама, који се лажно представљају, и који воде прљаву кампању против мене, политички су веома обојени а лажно се представљају и раде прљаве поздраве. Не желим да одговарам на упорне провокације, али у најмању руку није коректно на овакав начин да се у опозицији праве сплетке и подмећу ноге једни другима.

Један од таквих је Дарко Кузмановић, службеник општине Теслић и близак сарадник начелника општине Милана Миличевића који се у јавности лажно представља као независни аналитичар. Питао сам Милана Миличевића због чега ме упорно напада и јавно прозива његов сарадник и службеник, а начелник Теслића ми је лаконски одговорио да је слобода говора загарантована и да он не одређује својим сарадницима шта да пишу и говоре. Сматрам да то у најмању није коректно, јер би сви скочили на мене да неко од мени блиских људи данима и мјесецима напада челнике опозиције.

Ако се не може и не жели помоћи, онда је ружно сплеткарити и подметати ноге једни другима у опозицији, јер од тога корист има само режим. Посебно је ружно кад се у србијанским медијима и порталима смишљено пласирају текстови у којима се без икаквог основа покушава спиновати јавност како се ја, или неки други опозиционари, представљају лажно у негативном свјетлу као некакви противници Александра Вучића, иако је познато да је Додик близак његовим противницима.

Погледајте кратку видео колумну, а испод видео прилога је текст службеника општине Теслић Д. Кузмановића, један у низу ниских и подмуклих његових напада у посљедње вријеме.

 

 

DIPLOMATIJA SKANDAL MAJSTORA ILI TREBA LI NAM DODIKOV DUPLIKAT?

  

 

Diplomatija je oduvijek bila jedan od najbitnijih segmenata politike i oblast koja je nerijetko uticala na sudbine cijelih naroda. Različite diplomatske aktivnosti i razvijenost diplomatske mreže jedan su od osnovnih preduslova za stvaranje pozitivne slike u svijetu pri čemu ne treba zaboraviti i da izjave na unutrašnjepolitičkom planu mogu imati značajan uticaj.

Autor teksta

 


BiH je sjajan primjer kako diplomatija ne bi smjela da se vodi


Na unutrašnjepolitičkom planu zemlja je totalno disfunkcionalna a na međunarodnom, stanje je još gore. Nažalost, srpski korpus po pitanju pravljenja diplomatskih skandala prednjači a Milorad Dodik – član Predsjedništva BiH iz reda srpskog naroda za takvo stanje stvari na terenu je i najodgovorniji. Poklanjanje kako stvari stoje, ukradene ukrajinske ikone ministru vanjskih poslova Rusije – gospodinu Sergeju Lavrovu, nazivanje stranih ambasadora pogrdnim imenima, odbijanje rukovanja sa bivšom američkom ambasadorkom Morin Elizabet Kormak, odbijanje prijema za bivšu njemačku ambasadorku Kristin Hohman te nazivanje bivšeg visokog predstavnika u BiH Valentina Inzka monstrumom na sjednici Savjeta bebjednosti UN mogli bi se definisati kao totalna diplomatska katastrofa.

Debakl srpske diplomatije u BiH doprinio je stvaranju veoma negativne slike o srpskom narodu i biće potrebno mnogo godina da se imidž popravi. Međutim pojedni političari koji pretenduju da na poziciji srpskog člana Predsjedništva BiH zamijene Milorada Dodika ne ulivaju nadu da bi u slučaju njihovog izbora situacija mogla da se popravi – štaviše, ona bi mogla još dodatno da se pogorša.


Skandalozan zahtjev Vukanovića da se protjera ambasador Australije


Najnovija situacija sa našim Novakom Đokovićem i njegovo protjervanje iz Australije je jako loša poruka kako za domaći tako i za međunarodni sport i cjelokupnu situaciju smo emotivno svi veoma teško podnijeli. Međutim, u naletu bijesa zahtjev Nebojše Vukanovića da se iz Srbije protjera australijski ambasador predstavlja odraz teškog neznanja i nepoznavanja globalnih i diplomatskih prilika.


Protjerivanje ambasadora dešava se samo u ekstremnim situacijama poput objave rata, kao mjera reciprociteta, u slučaju teškog kršenja zakona zemlje domaćina a moguće je takođe da se takva situacija dogodi i iz politikantskih razloga kao što je to bio slučaj sa protjerivanjem ambasadora Božovića iz Crne Gore u novembru 2020. godine od strane režima Mila Đukanovića.

Ko god bio novi srpski član Predsjedništva, on kao ogledalo naroda na međunarodnom planu definitivno mora da bude sušta suprotnost Dodiku i to u svakom pogledu jer o srpskom narodu u BiH mora da se popravi slika koja je u ovom momentu totalno iskrivljena. Insistiranje na protjerivanju ambasadora Australije se uopšte ne razlikuje od ponašanja sadašnjeg srpskog člana Predsjedništva BiH i može se reći i da je i radikalnije od Dodikove politike. S druge strane, to je svakako i jedan vid miješanja u unutrašnja pitanja druge zemlje i vršenje medijskog pritiska na rukovodstvo Srbije.


Plan ili populizam?


Međutim, ukoliko je Vukanoviću pak poznato da je takav jedan scenario nemoguć a za javnost se za takav nediplomatski gest zalaže, onda se radi o korištenju Novakove i tragedije srpskog sporta u lične svrhe odnosno, zarad internet i medijske promocije. Ranije je takođe Vukanović oštro napadao predsjednika Aleksandra Vučića što je nedopustivo u situaciji kada Srbija vakcinama, medicinskom opremom i velikim finansijskim sredstvima pomaže srpski narod u Bosni koji je neodgovornom politikom SNSD-a doveden na rub egzistencije. Istovremeno, on je takođe i jedan od rijetkih opozicionih političara u Srpskoj koji teškim uvredama i omalovažavanjem neistomišljenika ugrožava slobodu javnog mišljenja i govora što je opet recept koji vladajuće struje u Srpskoj a naročito Milorad Dodik revnosno primjenjuje godinama unazad. Takav model nastupanja u međunarodnopolitičkom opštenju donosio bi svakodnevne diplomatske skandale.

Nebojša Vukanović i Milorad Dodik, Foto: Slobodna-bosna.ba

Takođe, njegove najave da bi kao član Predsjedništva BiH vršio pritisak na sudstvo predstavljalo bi ugrožavanje sudske vlasti od strane izvršne što je nedopustivo i teško se kosi sa nadležnostima Predsjedništva predviđenim Ustavom. Takođe, to bi ugrožavalo i nezavisno i nesmetano funkcionisanje tri grane vlasti ali kada uzmemo u obzir njegovu raniju izjavu u jednom TV gostovanju da bi, ukoliko bi ga građani izabrali za srpskog člana predsjedništva on “bio novi Tito“, takvi stavovi i ne iznenađuju. Agresivan način političke komunikacije i pokušaj da se predstavljanjem planova koji su u praksi potpuno neizvodivi pridobije glasačko tijelo, struka je još ranije ocijenila kao “pogubnim za političku kulturu“ naroda u kojem se takav oblik političkog djelovanja ukorijeni.


Treba nam suprotnost, a ne duplikat Dodikovog ponašanja


Na kraju, Henri Kisindžer u svom čuvenom djelu “Diplomatija“ je rekao da dobar predsjednik “treba da bude pedagog koji će narodu pomoći da premosti jaz između prošlosti i budućnosti“. Ako pojedinci koji se javnosti predstavljaju kao najbolja, najdemokratskija i najpoštenija alternativa a koja u stvarnosti ugrožava slobodu govora, kulturu dijaloga i javnog iznošenja mišljenja, obmanjuje javnost i manipuliše emocijama, onda nam je potpuno svejedno ko će nam biti pedagog od oktobra jer ni od ovog starog a ni potencijalno novog nećemo imati mnogo toga dobrog da naučimo.

Upravo zbog toga, ma ko ona bila, od sledeće godine Srbima u BiH potrebna je ličnost koja će Dodiku i politici SNSD-a u procesu međunarodnog predstavljanja srpskog naroda biti sušta suprotnost a ne koja od njegovog načina ponašanja i političkog djelovanja i ne odstupa mnogo.

OSTAVITE KOMENTAR

  • Facebook komentari
  • WordPress komentari (0)