palpal

Слике окупације и цензуре медија и јавних сервиса

Глас и Радио Требиње су локални јавни сервис, чији рад финансирају сви грађани плаћањем буџета преко гранта и градског буџета. Ипак умјесто јавног сервиса грађана, који пише у интересу јавности, креира јавно мјење, указује на суштинске проблеме, буде коректив власти који ће указивати на злоупотребе и девијације, он се претворио у најобичнији билтен Партије и Глас црвеног концила..

Тако у новом броју Гласа Требиња, на првих десетак страна, чак 18 пута појављује Мирко др Ћурић, са нарученим текстовима и фотографијама, а куђ Лука Петровић свега 4 пута, па се стиче утисак да кум пада, и као да у редакцији слуте да би кум ускоро могао остати без функција. У тексту о локаним изборима ниједно слово и не ријеч није посвећена опозицији и резултатима опозиционих странака, као да нису учествовали на изборима, што представља невјероватну дрскост. Проблем није у новинарима већ у цензору Партије, уреднику и директору Манојлу Ћуку. Срамота је да у 21-ом вијеку постоји једна оваква једнострана новина, која би требало да је јавни сервис, и да садс у 1948. гледамо као у годину слободе јер је СНСД више угушио све слободе у друштву, а највише слободу говора, снажније него најригиднији комесари Партије претече КПЈ давне 1948. године. Опширније у видео прилогу ..