Током посјете Козарској Дубици посјетио сам Саборни храм Светог Петра и Павла у центру града, који је прво подигнут 1895. године. Током геноцида и погрома које су над српским народом извршиле усташе у љето 1941. године, до темеља је срушен и Саборни храм. Послије 30 године, 1971. године Саборни храм Светог Петра и Павла је обновљен на темељима старе цркве.
Током Другог свјетског рата у Козарској Дубици од усташке руке пострадало је 57% укупног становништва, што представља процентуално највеће страдање неког града и народа у Другом свјетском рату, послије једног мјеста у Русији.
Да нису усташе случајно одлучиле да униште српски народ у Козарској Дубици и овом крају говори и податак да је у Првом свјетском рату ово мало мјесто дало чак 300 добровољаца који су отишли у Солун да се боре у славној Српској војсци под командом краља Петра и регента Александра Карађорђевића. Свих 300 имена солунских добровољаца из Дубице пописано је на плочи у Спомен капели која је саграђена 2018. године у част 100 година од пробијања Солунског фронта и ослобођења.
Опширније у видео-прилогу, погледајте како изгледа Спомен капела солунским добровољцима и Саборни храм Светог Петра и Павла у Козарској Дубици.
Небојша Вукановић
