palpal

Симболика

Црногорски деспот Мило Ђукановић, тренутно на функцији предсједника државе, потписао је јуче спорни Закон о слободи вјероисповјести, само дан након што је он, уз доста буре, инцидента, протеста и негодовања, усвојен у раним јутарњим часовима у Скупштини Црне Горе. Мило контролише апсолутно све у свом провизоријуму, од институција, службеника, већине партија, народа до навијача и спортских клубова, а сада жели да угуши последње џепове отпора једноумљу, под контролу стави и Српску православну цркву, Митрополију црногорско-приморску, свештенике и владике који нису под његовом алсолутном контролом, јер диктатори не желе да нешто не буде ван њихове и строге контроле владајуће Партије. Дешавања су ипак отишла предалеки, имајући у виду чињеница да је управо Амфилохије подржао Мила 1997. годуне у кључном сукобу са покојним Момиром Булатовићем након подјеле ДПС-а, и вјероватно направио највећу грешку помогавши диктатору да приграби апсолутну власт.

Мило жели да Цркви отме древне манастире и храмове, а потом их преда непризнатој и некаконској секти званој ЦПЦ, иначе регистрованој у Полицијској станици на Цетињу, и распопу Мирашу Дедеићу, који је једна у низу његових марионета. Случајно или не, Мило је потписао Закон, и тиме је он ступио на снагу, 28-ог децембра, управо на дан када је у Мркоњићима у Поповим пољу кад Требиња рођен Свети Василије Тврдошки и Острошки, највећи светитељ у Црној Гори кога у манастиру Острог посјети хиљаде вјерника свакога дана. Не знам да ли је Мило свјестан са чиме се игра, да је дубоко подијелио и затровао свој народ, подигао тензије до усијања, довео Црну Гору на ивицу грађанског рата и сукоба, како би он постао на власти, скренуо пажњу јавности са афера „Атлас“, „коверта“…

Дешавања у Црној Гори открила су многе ствари, прије свега дубоке подјеле у самој Српској православној цркви. Видљиво је да митрополита Амфилохија подржава свега неколико владика, а да ћуте патријарх Иринеј, који је само дао неку благу изјаву медијима и није дошао у Црну Гору да стане уз народ и свештенство, као и први човјек Синода владика Бачки Иринеј Буловић!? Исту подршку митрополит Амфилохије и владика Јоаникије добили су од патријарха српског, васељенског, руског и римског папе, што је чудно и забрињавајуће.

На површину су испливале и лажне патриоте Александар Вучић и Милорад Додик, који су се тек након мојих упорих, те прозивки неких новинара, огласили тихо у јавности, изразили тобоже забринутост дешавањима у Црној Гори, али нису учинили суштински ништа да помогну сународнике и затраже заштиту основних грађанских и људских права, заштите велике светиње. Вучић је причом о ЦПЦ и давањем легитимитета овој секти и распопу Мирашу отишао корак даље,  те јасно показао какве патриоте воде Србију и Републику Српску.

Гушење слобода, политичких и људских права, демократије и основних принципа парламентаризма, који подразумјева различито мишљење и став, природно изазива револт и реакције слободних људи и посланика, па није изненађење што се сличне ствари догађај у парламенту Србије, Црне Горе и Републике Српске, иако је бура у Народној скупштини Републике Српске доста тиша и мања у односу на оно што се већ дуже времена догађа у Подгорици, па и у Београду..

Диктатори буду и прођу, а надам се да ће у Црној Гори превладати разум, зауставити подјеле и да неће доћи до инцидената и сукоба међу народом и браћом која су вјековима живела у миру и слоги, све док се није појавио деспот Мило Ђукановић, који је отишао предалеко..

 

Небојша Вукановић