Више десетина хиљада људи шетало је вечерас улицама Београда од Народне скупштине Републике Србије до петље Газела према Новом Београду, а неколико сати био је блокиран саобраћај. Београђани масовно протествују против насиља, али и власти и њених медија који контаминирају јавност, прије свега режимског ПИНКА Жељка Митровића и ТВ ХЕПИ којим диригује Миломир Марић.

Масовне протеста народа у Београду пратила је уживо и Телевизија Уна, иза које стоји породица Додик, син Игор и тата Милорад, што је очито изнервирало и изазвало гњев власти у Београду која се преко својих таблоида и контролисаних уредника обрушила на Додика и колеге са ове стране Дрине.

Шумови на вези између Бањалуке и Београда све су јачи, а изгледа да само треба једна већа варница да плане велики пожар и дође до отвореног сукоба Вучића и Додика, али је мало вјероватно да ће се то ускоро догодити јер им то никако не одговара у овом тренутку.

Све је почело објавом Информера како су изненађени да Додикова Телевизија Уна преноси уживо протест опозиције из Београда, што је изнервирало прво перо породице Горицу Додик, која је на твитеру и инстаграму жестоко напала уредника Информера Драгана Ј. Вучичевића, веома блиског СНС-у и Александру Вучићу.

Није морала дуго чекати на његов одговор, а Вучичевић је без рукавица врло оштро узвратио Горици да је њен брат Игор са својом телевизијом стао на страну Вучићевих противника те да је доста више Додикових лажи и превара.

   Драган Ј. Вучичевић имао је ново наручено уживо гостовање у својој другој кући, на Телевизији Пинк, гдје је још жешће ударио по Додику, Игору и Милораду, а занимљиво да нико од њих није ни покушао да демантује његове тврдње да је породица Додик власник Уна телевизије, у чије је оснивање и рад уложено преко 30 милиона евра.

Кад је Горица видјела да је враг однио шалу престала је да иде ђоном на Вучићевића, вјероватно по инструкцији Тате и Бата, те покушала да спусти лопту, али све су прилике да је црвена линија пређена јер Информер, Ало, Курир, Пинк и Драган Ј. Вучичевић не би синхронизовано жестоко ударили на Додика да нису имали зелено свјетло и миг са Андрићевог венца.

Ни Додику ни Вучићу у овом тренутку не одговара међусобни отворен сукоб, јер имају превише унутрашњих проблема, али је сада, након снимка који је процурио са РТС-а и отворених напада на Додика таблоида  блиских предсједнику Србије, јасно види да много тога не штима у односима и да сва сликања не могу сакрити нарушене односе.

Уредници РТРС-а, АТВ-а, СРНЕ и других режимских медија у Српској су очито ноћас били збуњени изненадном објавом рата и салвом напада из Београда на њиховог омиљеног вођу, па на сајту сатима нема нових вијести, све је стало, нема ни ријечи о протестима у Београду и нападима београдских таблоида на Додика, а једино се стидљиво огласио уредник на РТРС-у Бранимир Ђуричић који је побројао да су Пинк, Информер, Курир, Ало те аналитичари Радун и Крстић из Београда напали истовремено Додика, али ни он није смио да осуди напад нити јавно да брани свог правог шефа.

Страх у редовима врхушке СНСД је велики, јер ако пламен букне не знају на коју ће страну, да ли књазу или капетану, а једино је познато да је Луки Петровић једна нога у Сави, друга у Дунаву а глава и станови у Београду на води и Булевару Димитрија Туцовића,  и да ће забити Додику нож у леђа првом приликом, како би доказао вјерност правом Господару.

Уздај се у се’ и у своје кљусе, каже стара народна пословица. За разлику од власти, али и остатка опозиције у Републици Српској, познато је да немам апсолутно никакве везе, симпатије нити подршку из Београда, нити је тражим ни прижељкујем, и стално истичем да Вучић неће срушити Додика, јер се треба искључиво ослањати на подршку народа, која је неупитна али је треба одбранити на изборима. Ипак чињеница да је диктатор изгубио упориште и у Београду јасан је показатељ да је његов крај тако близу, а да је потпуно изгубио разум говори и његова изјава „Ја  сам национално богатство Срба и Републике Српске“ коју је дао код Мате Битанге у Телерингу на РТРС-у, а која показује да је диктатор потпуно изгубио разум и додир са стварношћу..

Небојша Вукановић