U toku je burna sjednica Glavnog odbora Srpske demokratske stranke, na kojoj bi trebalo da se glasa o fuziji sa PSS, te povlačenju Blanuše, da Draško Stanivuković bude kandidat za predsjednika Republike Srpske, čemu se protive Milan Milićević, Ljubiša Petrović, Želimir Nešković, Nikola Zlojutro, Nikola Kovačević, Aleksandra Pandurević i drugi funkcioneri SDS-a, članovi Predsedništva i Glavnog odbora.

Tokom sjednice Milan Miličević, koga je po nalogu Beograda i Banjice prethodno smijenila grupa koju predvode Darko Babalj i Marinko Božović, kako bi se SDS i opozicija pred vanredne predsjedničke izbore, održao je govor na sjednici Glavnog odbora SDS-a, koji je pozdravljen aplauzom, u kome je potez Branka Blanuše o fuziji SDS i PSS nazvao prodajom stranke, čemu se oštro protivi, kao i povlačenje Blanuše i prepuštanje kandidature Stanivukoviću, što možete pogledati u video prilogu..

  Sjednici Glavnog odbora SDSa prisustvuje i Ljubiša Petrović, koji bi mogao biti kandidat za predsjednika Republike Srpske umjesto Blanuše, i koji se oglasio na svojoj stranici, a njemu objavu prenosim u cjelosti..“Svako ko se osjeća kao glineni golub, ko nema hrabrosti, ko nema petlju, ko se ponižava i klanja gorima od sebe, ko hoće da urušava državotvornu stranku, ko je spreman da iznevjeri narod i bude kukavičje jaje treba da se odmah povuče i da se ne bruka dalje!
Uvijek ima onih koji smiju, znaju i mogu i kojima nije potreban novac da bi pobijedili!

Branko Blanuša insistira na tajnom glasanju, kako se ne bi znali ko je kako glasao, a   U nastavku pročitajte stenogram obraćanja Milana Milićevića na sjednici Glavnog odbora SDSa koja se održava u Istočnoj Ilidži

…свим формалним и неформалним састанцима који су се одржавали задњих неколико мјесеци и нећу одступити ни у једном сегменту од свега онога што сам говорио на тим састанцима. Дакле, на већини састанака, сједница Предсједништва и тима за преговоре са другим коалиционим партнером сам присуствовао, на једном нисам. Али имам исти став и на почетку и данас.

Морам рећи једну своју личну опсервацију, личну емоцију: да ми је неко рекао да ћу на сједницама страначких органа слушати овакве дискусије, органа као што су Предсједништво Српске демократске странке или Главни одбор Српске демократске странке, не бих му вјеровао. Уважавам свачије право и свачији став и Српска демократска странка је такво право увијек гајила. Али овакве опсервације не могу прихватити.

Неколико пута, не знам колико пута, Главни одбор и Скупштина странке донијели су своје ставове и одлуке о кандидатурама. Дакле, ми смо донијели те званичне ставове и мислио сам да смо ту давно завршили причу.

Али очигледно да нисмо. Јер смо касније усвојили један споразум који је, отприлике, у једној тачки имплицирао нашу одлуку да имамо кандидата за предсједника Републике Српске и кандидата за српског члана Предсједништва БиХ. И одмах смо ушли у те преговоре.

И како су ти преговори свих ових мјесеци текли? Текли су тако што су збунили наше чланство, што су потпуно људе ставили у ситуацију да просто не знају шта да мисле. Ја нисам сигуран да бисте овакву дискусију, какву данас чујемо овдје, а све уважавам и поштујем, могли пренијети на, рецимо, неки мјесни одбор Српске демократске странке. Мислим да то људи апсолутно не би разумјели, да не кажем не би подржали.

Барем тамо гдје се ја крећем. Можда се ја крећем на погрешним мјестима. Долазим из одбора који у низу, у континуитету, има веома добре, побједничке резултате. У веома тешким околностима.

Има још таквих одбора. И не говорим напамет. Не говорим као неко ко нема резултате.

Нисам их ја сам направио. Направили су их људи заједно са мном. Али на шта су се сводили наши разговори на Предсједништву, на разговорима са делегацијом Драшка Станивуковића у тим тимовима? Сводили су се на то да ми расправљамо и дискутујемо о њиховим приједлозима.

Исто тако о документима и споразумима који су се вадили из џепа па стављали пред нас. Ми смо тамо износили своје ставове усмено. Ми никада на тим састанцима нисмо дали некакав наш споразум као повратну лопту и рекли: чекајте.

Ми причамо и овдје данас, на овој сједници, на сједници Предсједништва, само о приједлозима које даје ПДП. А њихови приједлози су, отприлике, узми или остави. Нема ту неке велике флексибилности и простора за преговоре.

Али и то да скратимо. Оно што они помињу – фузија, утапање, улазак – то вам је све исто, само се другачије зове. Исто је јер иза тога стоји један добро осмишљен план да тај ПДП уђе, такав какав јесте, у Српску демократску странку. Тог момента то више није та Српска демократска странка у којој смо сви поникли.

И то вам је тако. То не може бити и неће бити другачије. И не бих даље о тим стварима.

На једном од тих састанака са тимом Драшка Станивуковића сам заједно са својим колегама присуствовао и нисам никад чуо већи број увреда, али што се мене тиче нећу их цитирати, на рачун Српске демократске странке, али и предсједника Српске демократске странке. И то смо поднијели. Изнијели своје аргументе и сад смо се опет вратили на почетак.

То је мој лични осјећај и опис састанка са Драшком Станивуковићем без уласка у неке детаље. Дакле, ја не могу замислити Српску демократску странку у којој ће предсједник бити Драшко Станивуковић. А могу је замислити као странку у којој ће Драшко Станивуковић бити замјеник предсједника, што је такође била једна од опција.

Дакле, ја то не видим, не осјећам и не желим. Кажу, ево, ПДП је нека компилација свега и свачега. Нема чега ту нема.

И сад то све да уђе међу нас. Нису то оне приче да у њима има неких академика, доктора наука, научних радника, профилисаних људи. То је компилација свега и свачега. Истина је, као што је неко рекао, да су нам, не само они него и СНСД, отимали, куповали одборнике, посланике и све друго што јесу.

То ви знате на нашим теренима како јесте. Они сада имају један други пројекат. Како год га ми или ја доживљавали, то је куповина Српске демократске странке.

То је тако. Хоћемо ли то прихватити или нећемо, то је нека друга ствар. Ако прихватимо, у реду, то је тако.

Да ли неко има уске или широке погледе у политици, у Српској демократској странци, у виђењу будућности Републике Српске – нико нема то мјерило и то ексклузивно право да каже било коме, па ни ја вама нити ви мени, како ја имам уске погледе, а неко други широке. Имамо погледе какве имамо и то је то.

Уједињење, улазак једне странке у другу странку, није неки модел који није познат. Познат је и пожељан. Али то су процеси који се дешавају кроз озбиљне разговоре и преговоре, који трају дуго и о којима се доносе одлуке.

Каже се: није фузија, али ће он имати једну трећину органа странке, а ми двије трећине. Није фузија, али ће неко бити испред њих ово или оно.

Само се другачије зове. А упаковано је веома, веома вјешто и јасно.

Власт – да. И борба за власт – да. И побједа – да. То је свима мотив. И мени је то мотив био у мојој градској организацији и свима вама.

Тамо гдје смо побиједили, побиједили смо озбиљним радом. Тамо гдје смо изгубили, изгубили смо зато што смо ми криви што смо изгубили. И нико нам други није крив.

Дакле, власт да, али не по сваку цијену. Да смо хтјели власт по сваку цијену, ми бисмо то завршили још прије 15 или 20 година. Било нам је нуђено много пута и нисмо је прихватили по сваку цијену.

И мислим да је не треба и не смијемо прихватити сада по сваку цијену.

И још, ево за крај, шта је било неко моје размишљање које сам износио на свим састанцима. Не знам да ли је прихваћено или није.

Кажу да та друга страна то не прихвата. Званично то нигдје немамо, али ми имамо званично да смо одбили њихов споразум. Зато што су нам га дали, па смо га одбили.

Мада су неки послије говорили како смо ми то прихватили или да се уопште није гласало. Гласало се. Или сам ја сенилан, вјероватно јесам.

Дакле, оно што сам ја износио, не кажем да сам у праву, али мислим и дубоко вјерујем у то, јесте да је модел који нисмо званично понудили и који није званично одбијен од стране ПДП-а сљедећи:

Двије листе – Српске демократске странке и ПДП-а, и остале листе опозиције. Више листа, више кандидата.

У политичкој пракси је позната ствар, људима који се баве тиме као науком, да више политичких субјеката на истом путу, подржавајући исту политику и истог кандидата, има далеко већу шансу да побиједи и да има већи број посланичких мандата. Једино ако се неко чудо деси па то буде другачије.

Дакле, двије листе Српске демократске странке и ПДП-а и осталих политичких партија.

Српска демократска странка има свог кандидата за предсједника Републике Српске, а то је предсједник странке. Мислио сам да смо то давно усвојили, али изгледа да нисмо и да сам нешто преспавао или нисам добро разумио.

А наша понуда нашем коалиционом партнеру, који има снагу и не треба је потцјењивати, јесте српски члан Предсједништва БиХ и потенцијално, након евентуалне побједе, мјесто премијера.

И мислим да је то пут који је нормалан.

За сваки други пут, да ми сада то нешто по брзом поступку идемо, ево ми данас да договоримо, па ћемо за седам дана сазвати Скупштину, па ћемо на Скупштини све то усвојити, па ћемо правити нове координационе одборе, па нове општинске одборе, па нове градске одборе, па ћемо оне људе који се представљају као ПДП увући у наше страначке органе – од тога нема ништа.

То су бајке за малу дјецу.

Толико. Хвала.

Хвала.

Хвала.