Од како је за њим расписана потјерница и одређен притвор од стране Суда БиХ, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић појачано кроз стихове исијава и избацује из себе огромну количину мржње, која је усмјерена према неистомишљеницима и политичким противницима, које упорно етикетира, ставља мету на чело, проглашава издајницима, и то само пар дана након што је са скупштинске говорнице поручио да ће побити све опозиционаре и политичке противнике.

Осим што је непримјерено и болесно, његово понашање и срамни иступи су веома опасни, а мене као историчара умногоме подсјећају на средину тридесетих година прошлог вијека у Њемачкој и језик којим су фашисти говорили и писали о Јеврејима, касније и другим скупинама становништва које су сматрали својим противницима.

Иако по мојим сазнањима никада није служио војску, а упадање у бошњачке станове у Котор Вароши и глумљење командоса пред камерама му је био крајњи домет војничке борбе за Републику Српску у Отаџбинском рату, Стевандић не престаје да грубо и непримјерено злоупотребљава демобилисане борце и борачку популација за политичке обрачуне, што свему даје посебну димензију лицемјерста , јер је познат „патриотизам“ власти и однос према борцима, које су протекле скоро три деценије на власти довели на просјсчки штап, претворили у пуку сиротињу која се бори за голу егзистенцију и преживљавање, а са друге стране су дезерзере и лажну „елиту“ кроз корупционашке афере направили милионерима од народног новца.

У наставку погледајте видео прилог и нову“патриотску“ пјесму коју је снимио и објавио Ненад Стевандић, те стихове пјесме Орвелова свиња, коју је објавио на својој страници Ђорђе Вучинић, посланик Клуба за правду и ред у Народној скупштини Републике Српске.

ОРВЕЛОВА СВИЊА

Чије ли су клетве јаке оволико,
Шта смо то ми милом сагријешили Богу,
Да се с тобом, драга
Српска Републико
Ругају они што подапињу ти ногу!?

Пуна су им уста твог имена и славе,
Мисле да код сваког пролазе им приче,
Тробојка им негдје увијек иза главе,
Док сањају да на српске великане личе.

Али великани никад бити неће,
Јер то је мјесто за оне у рају.
Под овима је све увенуло цвијеће,
У стечај су гурнули свако предузеће.

Продали би они и рођену мајку
Ако каквог ћара од тог може бити,
Само да су близу државном казану
И да могу с двије руке захватити.

Колико те воле, доказују често
Сијекући ти шуме,
Загађујући ријеке,
Јеси ли се надала Српска Републико
Овим патриотама деведесет и неке?

Оне што не загаде, гурају у цијеви,
Не би ли и тако покупили харач.
Српску слогу они посебно цијене:
Или си им непријатељ или си им гласач!

На јединство зову са сузом у оку,
Али када год им дрма се фотеља.
Они српски народ третирају кô стоку,
Да су лавови, пуста им је жеља.

Њихови свијетови далеко су од јаве,
Нагон за пљачком у њима тиња,
Све оно што раде и чиме се баве
Код Орвела на фарми смишљала је свиња.

Ђорђе Вучинић,
љета Господњег 2025.