Љубињац Раде Ликић је жива енциклопедија, један је од најбољих познаваоца средњовјековне историје Херцеговине, прије свега Љубиња и околине. Невјероватно је да га Република Српска не искористи његово велик знање и ентузијазам, и да Завод за заштиту споменика културе Републике Српске нема ниједног запосленог радника у Херцеговини, а да Раде волонтерски ради огроман посао, о чему ћу поставити питање на сједници Народне скупштине Републике Српске. У наставку прочитајте текст Рада Ликића о томе шта повезује Цркву Светог Кнеза Лазара на Влаховићима код Љубиња и Цркву Светог Ђорђа на Синобадовој главици код Книна?

У цркви на Влаховићима сахрањен је у 15 вијеку, војвода доњих влаха, Вукосав Влаћевић који је страдао у последњим данима одбране Херцеговине. На његовој гробној плочи стоји натпис
АСЕ ЛЕЖИ ВУКОСАВ ВОЈВОДА ВЛАЋЕВИЋ СА МОЈОМ ДРУГОВАХ ДРУЖИНОМ И ЗАГИБОХ НА РАЗМИРНОЈ КРАЈИНИ КОД МОГА ГОСПОДИНА И ДОНЕСОШЕ МЕ ДРУЖИНА НА СВОЈУ ПЛЕМЕНИТУ БАШТИНУ И ДА ЈЕ ПРОКЛЕТ КО ЋЕ У МЕ ТАКНУТИ.

А у книнској цркви се налази гроб Вукосавовог потомка витеза Јована Синобада који је 1688, ослободио Книн од Турака, а 1715.погинуо у борби са Османлијама код Гламоча. На његовој надгробној плочи стоји натпис.

ОВДЈЕ У СВЕТОМ МИРУ ПОЧИВА БЛАГО ОЧЕКУЈУЋИ
НАГРАДУ ЗА СВИЈЕТЛА ДЈЕЛА СЕРДАР, ПУКОВНИК И
СОПРАИНТЕНДАНТ КРАЈИНЕ КНИНСКЕ, ДРНИШКЕ И ВРЛИЧКЕ
ВИТЕЗ ЈОВАН СИНОБАД МУДРИ ВОЂ, ХРАБРИ ЈУНАК ЗА ВЈЕРУ
И НАРОД СРПСКИ ПАЋЕНИЧКИ У СЛУЖБИ ДУЖДА МЛЕТАЧКОГА.
Да су Синобади поријеклом из Херцеговине знало се одувијек, а да потичу од славног рода Влаховића сазнало се тек 2016. примјеном генетске анализе.

Раде Ликић