Недеља вече, тек прошло 19 часова, а улице и кафићи у Невесињу вечерас су пусти као да свиће зора или да је ратно стање. Народа нажалост нема, Невесињци су се расули широм свијета, трбухом за крухом, јер посла и живота нема, а некако се на сваком кораку осјети да влада велика депресија и апатија.
Ових дана затворена је и последња фабрика и производни погон у овом херцеговачком градићу, Текстилни комбинат „Клаудија“, а посла нема ни на надницу у Мостару и долини Неретве. После рата у Невесињу је било преко 20 000 људи, а данас једва да у граду и околним селима ноћи 7000 душа.
Херцеговина је опустила у последњих 20 година као никада раније у својој прошлости, а као последица маћехинског односа власти, невиђене пљачке и отимања, одношења капитала, поробљавања народа, негативне селекције, тоталне деструкције и владавине најгорих. Умјесто да бахата власт нешто подузме како би се спријечио потпуни колапс и пропаст Херцеговине, која је на биолошком издисају, властодршци замајавају народ понеким кружним током и стубом ЛЕД градске расвјете, који се представља као неко врхунско достигнуће и сламка спаса, те причама о тунелима, аеродромима, лажним инвестицијама и стотинама милиона имагинарних евра.
Не треба се предавати и падати у депресију већ се устати и рећи доста је бахатим, похлепним и неодговорним, вратити слободу и достојанство људима, те кренути путем истинског опоравка…
Погледајте пусто Невесиње ноћас, које изазива тугу и језу у грудима, уз наду да ће се и ово звати лани, да ће се народ и живот вратити у Невесиње и остале дијелове Херцеговине и Републике Српске..
Небојша Вукановић
