Грађани Требиња имају сва права да знају како се троше буџетска средства, јер су то превасходно њихова средства. Међутим, грађани мало знају о начину  како се формира буџет и да они могу активно да учествују у том процесу, немају довољно информација ни како се троши новац из буџета, а актуелна локална власт не чини суштинки ништа како би се то променило. “Закон о буџетима ФБиХ (Службене новине ФБиХ бр. 19/06) предвиђа да се припремање програмског буџета укључи као обавеза на свим нивоима власти, те се наводи да су буџетски расходи прописани законом и прописима донесеним на темељу закона запослове, функције и програме који се планирају у буџету и финанцијским плановима буџетских корисника“.

Закон о буџетском систему Републике Српске (пречишћени текст, Службени гласник РС, број 54/08) такође говори о припремању програмског буџета само у контексту извршења буџета, али не и у планирању и припреми. Међутим, ове законске одредбе не дају довољно упута корисницима у припрему захтјева за буџетска средства по програмима, односно њиховим активностима, нити у праћење њиховог извршења по принципима припремања програмског буџета.”

Буџетом се често назива оперативни план, што у суштини и јесте, или стручно речено Основни план. Kористи се за планирање расхода и води општину или град кроз наступајућу фискалну годину. Буџет служи као основа за финансијско извјештавање градоначелника и Скупштине, Министарства финансија, Општинских начелништава, и буџетских институција и грађана. Буџет се може дефинисати и као моћан алат за распођелу ограничених ресурса између конкурентних приоритета унутар друштвене заједнице. Пошто потребе увек премашују расположива средства, средства која се дају за једно начелништво морају бити одбијена од другог. Износ средства која се троше мере се не само стеченим предностима, него и оним од чега се мора одустати, па то значи да буџет представља прављење исправних одабира. Општински буџет укључује:

• Планиране активности, пројекте и услуге;
• Процена ресурса или доступних прихода, и
• Процене јавних издатака потребних за финансирање планираних активности.

У свом најједноставнијем облику или изразу, буџет се састоји од детаљног пописа предвиђених прихода и предложених расхода за сваку функцију управе за будућих дванаест месеци, односно фискалну годину. У идеалном случају, буџет представља свеобухватну расподелу релативно ограничених ресурса међу потенцијалним корисницима. Добро организована локална управа, као што данас свакако није случај, буџет треба даконституише као неку врсту уговора између грађана и Требиња као града.

Наиме, грађанима су наметнути порези које су обавезни плаћати, тако да заузврат ће добијати одређене услуге од стране локалне администрације. Буџет свакако треба да служи као изјава да ће се одлуке и одговорности провести кроз одређене програме и активности. Kао инструмент за управљање, добро осмишљен буџет може помоћи да се постигне административна ефикасност, економичност и што је најважније некорумпираност као одлика свих данашњих креатора и реализатора буџета, кроз професионално понашање. Буџет, дакле, треба да генерише експлицитно такозвану управљачку одговорност. Сваки добро припремљен, осмишљен и планирани буџет мотивише градске службе тако што поставља циљеве и служи као механизам за партиципирање и испуњење обавеза. Буџетом се осигурава метод за мјерење постигнутих циљева и за квантитативно и квалитативно компарирање стварних с планираним резултатима. Најодговорнији градски оци ће за претпоставити бити ефикаснији и задовољнији ако имају јасна сазнања о сврси програма, што ће им омогућити да боље схвате крајњи циљ и како га постићи. На крају, буџет као механизам финанцијске контроле може послужити као средство за дефинисање и доделу

одговорности за финанцијску контролу. Буџет адекватно структуиран може пружити односно омогућити добру контролу над расходима појединих делова градске администрације и умањити управљачке одлуке начелника поготову у политичком миљеу какав данас влада Републиком Српском.

Буџет у крајњем је корелативни инструмент извршних и законодавних мера. Буџет свакако треба садржавати детаљне спецификације свих циљева које треба остварити према предложеним издацима. Kао средство планирања, буџет мора у себи садржавати детаљан строго контролисани „cash-флоw” што је ваљана и довољна претпоставка да ће он бити и реализован без дубиоза. Пракса израде буџета у граду Требињу заговара индуктивни модел иако би примереније било примењивати дедуктивни модел, дакле специфицирати све потребне појединачне активности да би се дошло до интегралне форме.

Буџет Требиња је веома дуго подређен политици и превасходно има за циљ да подмирује политичке аппетите и учвршћује политичку моћ партије на власти. Никада није добро остварити суфицит буџета, јер се у томе случају ради о лоше планираном буџету. Најбоља варијанта је она која омогућава да расходи буду покривени приходима односно да се оствари баланс између та два израза.

Ребаланс добро постављеног буџета је могућ у ретким приликама када планске претпоставке прекораче пројектоване циљеве односно када расходовна страна је у значајном нескладу са приходовном страном. Тада се обично иде на задуживање или оптерећивање пореских обвезника новим наметима без промишљања какве то све последице може изазвати пре свега на друштвену заједницу и њене грађане.

Професионализација Јавних предузећа и градске управе сасвим сигурно омогућава оптимизацију буџета кроз домаћинско функционисање, јер се тиме неутрализују уска грла, али и широка места у управљању буџетом. Буџет није никаква мистификација како се сада често грађанима предочава, па им је, због такве чињенице недокучив или неприступачан, то је јавни документ који се тиче сваког грађанина без разлике, јер је сваки грађанин појединачно актер у пуњењу односно обезбеђивању буџета и природно је да по тој основи очекује повратну корист од тога. Ниједан нормалан човек није заинтересован да се буџетом подмирују било какви политички апетити, о коме год се конкретно радило, што је у конкретно нашој пракси то по правилу случај и више него евидентно.

Буџет који претпоставља потрошњу већу него развој је одраз лоше организације градске администрације. Пре свега грађани треба да одређују приоритете које треба да обухвати сваки развојни буџет, а не да то чине појединци политички опредељени у њихово име. Kапиталне инвестиције морају имати плебисцитарну подршку грађана као пореских обвезника. У политичком миљеу у коме на жалост функционишемо, буџет је место у коме у највећој мери долази до корупције па самим тим његове негације у институционалном смислу.

Буџет Требиња за 2020.годину је планиран у износу од 25.031.035,00 KМ на приходовној страни, а на расходовној у износу од 21.665.895,00 KМ, са планиараним буџетским суфицитом од 3.300.140,00 KМ. Од укупног износа расхода, око 80% је предвиђено за потрошњу манифестовану на различите начине, на лична примања је предвиђено око 50%, што је без сумње одраз гломазне и неефикасне администрације и њених предузећа.

Буџет који не садржи изразиту развојну компоненту, већ потрошачку, да у плану изражава суфицит је потпуно бесмислено. Зар не би било сврсисходно да је планирани суфицит преточен у развој кроз одржавање инфраструктуре или изградњу нове. У садржају буџета Требиња фигурирају одређене позиције које су крајње неразумљиве за грађане и које провоцирају на “мали миллион” питања. Циљ израде буџета је симплификација структуре и садржаја како би га пре свих грађани Требиња разумели, а не само књиговође или финансијски стручњаци. Сада то ни приближно није случај. Потпуна транспарентност креирања буџета, а посебно његове реализације је предуслов његове објективности.

Извештај о реализацији буџета за 2019.годину још није урађен па самим тим ниједоступан грађанима Требиња. Недопустиво је овакво кашњење у изради извештаја о реализацији буџета, јер корективност постаје бесмислена у ситуацији када креирамо буџет за наредну фискалну годину, а да немамо његову реализацију за претходну фискалну годину. Несхватљиво је на такав начин ниподаштавање грађана као носилаца буџета. Буџет Требиња кроз који се огледа и очитује сва ефикасност односно успешност функционисања локалне администрације треба структурно моделирати тако да се обезбеди приступачност и једноставност у разумевању од стране грађана, као и да се обезбеди потпуно транспарентно праћење његове реализације на оперативном нивоу, дакле на месечном нивоу. Kада се иначе врши планирање буџета за фискалну годину, добро стручно и професионално пројектован буџет не би смео или требао имати ребалансе.

Разлози који доводе до ребаланса буџета Требиња су драстично искакање од планских претпоставки узроковани волшебним појавама које увек имају негативне последице по грађане и њихов стандард.

Проф. др Видомир Парежанин