Током посјете Скеланима и дружења са грађанима, разговарао сам са Обренијом Радовановић, једином женом из Скеланског батаљона, у коме је била извиђач, која је борац прве категорије и 4 године провела је у рову са њеним саборцима, који ни 25 година након рата, нажалост, не могу да нађу неки посао и имају живот достојан човјека.

Зашто је Република Српска, као зла маћеха, заборавила борце који су се 4 године борили и страдали за њено стварање? Зашто се ни послије 26 година не може за њих наћи било какав посао да могу прехранити породице и имати пристојан живот?

Погледајте свједочење Обреније и њеног саборца из прве руке какав је положај и како живе демобилисани борци данас.