Ко је Мило Ђукановић, о каквом се лудаку и мафијашу ради, могло се видјети синоћ током његовог гостовања у Централном дневнику код Сенада Хаџифејзовића на Фејс телевизији. Без трептаја, Мило је изјавио како је спреман на све, рат, тероризам и герилску борбу „одласком ДПС-оваца и комита у шуму“ ако неко покуша да угрози „тековине“ његове владавине а то су прије свега корумпирана и заробљена држава, владавина мафијашких кланова и организованих криминалних група, који имају огромну моћ и новац, уништене партијске институције, строга контрола медија, антисрпска и антируска хистерија којом се покушава скренути пажња са суштине, прикрити огромно богатство мале групе привилегованих и сиромаштво већине становништва.
Мило је послао јасну поруку побједницима на власти да је спреман да пролије крв како би одбранио своју главу, привилегије и богатство своје породице, као и својих најближих сарадника и тајкуна. Измишљене приче о великој Русији и Србији имају за циљ да поражени придобије јавно мјење и покуша добити неке стратешке савезнике који ће штити његов прљави капитал. Пријетње ратом, крвљу, тероризмом и шумом су недопустиве, јер преко 50 мртвих у сукобу шкаљарског и кавачког клана, слике као са Сицилије крајем 80-их и почетком 90-их, су показатељ шта ће се догодити и како ће крв тећи улицама ако Мафија помисли да је јача од државе а Мило се одлучи „за шуму“, крв и рат!
Црну Гору, њему државност и самосталности, не угрожава нико осим Мафије, и јасно је да се Мило пријетећим порукама обратио Кривокапићу, Бечићу и Дритану Абазовићу, покушавајући да их заплаши и натјерају да одустану од успостављања правне државе и владавине права. Шта би било да је неко од српских политичара јавно изјавио да је спреман на рат, шуму и крвопролиће у одбрани личних интереса, како би реаговао запад и велике силе, као и јавност у региону? Да ли би била општа мобилизација, хистерија у медијима?
Као владар Црне Горе у протеклих 30 година Мило је могао да научи да Његошеву капелу на Ловћени нису направили Карађорђевићи већ је за живота себи вјечно почивалиште саградио 1845. године владика Раде, Петар Други Петровић Његош, а срушили су је аустријски војници 1916. јер је била симбол српства. Краљ Александар само је обновио капелу, а 1942. године поново су је оштетили и минирали окупатори Италијани, а комунисти су нажалост срушили капелу и саградили маузолеј по пројекту Ивана Мештровића. Мило је толико искривио националну историју Црне Горе, ходећи стопама фашисте и усташе Секуле Дрљевића, да је нажалост заборавио на основне чињенице.
Вучић, СНС и актуелна власт у Србији годинама подржавају Мила, нису честитали Кривокапићу и опозицији побједу, и приче о великој Србији су бесмислене и имају за циљ да скрену пажњу са суштине. Мило је поново причао о 90-им и великој Србији, али је прећутао да каже да је он био дио тог пројекта, вјерни послушник Слободана Милошевића све док 1997. није пољубио руку Британцима и Американцима, ударио на кума Момира и почео са пројектом расрбљавања Црне Горе. Сада се као дављеник покушава ухватити за сламку спаса причајући о „Великој Србији“ и 90-им коју је управо он стварао нападајући Дубровник, када је мрзио шах због шаховнице, обилазећи своју војску у Конавлима.
Сада су он и његов побратим Додик, те кључни савезници Вучић, Бакир, Човић, Тачи и Харадинај, једини на власти на Балкану од 90-их када су Дритан и Бечић били дјечаци у основној школи, и они су извор зла, напетости и тензија које неће проћи док их све не почистимо.
Црногорци имају част и карактер, и надам се да ће то показати нове власти демонтажом накарадног мафијашких система, и да ће из Црне Горе кренути процес катарзе и чишћења Балкана од владавине аутократа и корумпираних деспота који су покорили народ и просторе, стекли огромну моћ и богатство плашећи народ и грађане спољним и унутрашњим непријатељима.
Небојша Вукановић
