Да не буде погрешно протумачено да само критикујем херцеговачке привреднике због лошег односа према радмицима, ред би био споменути и неке свијетле примјере изразито коректног односа послодаваца према радницима. Прије свега ту мислим на Миша Аћимовића, власника фирме „Леопластик“ који је од оснивања фирме имао веома коректан однос према радницима, као грађевинац помогао својим запосленим да повољно ријеше стамбено питање. Након куповине требињске Пекаре у стечају, коректан однос се наставио и према пекарима, и свакако да Миша Аћимовића треба навести као примјер доброг послодавца.

Управо због тога у вријеме велике сеобе на југ, у фирми Леопластик уз Аћимовића је остала већина грађевинских радника и старих мајстора, иако би у Дубровнику имали веће плате.

Пријатно сам се изненадио кад сам чуо да је и власник Бензинске пумпе „Бест“ Душан Прцовић повећао плате радницима на пумпи на 950 марака, што је свакако за похвалу, и још само недостаје да радно вријеме запослених буде стриктно уз одредбе Закона о раду.

У сваком случају иако има само једну пумпу далеко је коректнији од Нешковића, који је синоним за робовласника и надам се да ће грађани Српске масовно бојкотовати његове пумпе због кулучења радника, крајње срамног и некоректног односа према запосленим, уз покровитељство заробљене државе која толерише кршење Закона о раду.

Од радника „Монтинг енергетике“ сам сазнао да власник Ранко Бошњак, као и његова породица са којом руководи фирмама,  има врло коректан однос према запосленим, цијени, добро и редовно плаћа раднике, што је било и за очекивати, јер се Бошњак и током градње стамбеног комплекса „Луч“ показао веома коректан.

Плате у јавном сектору стагнирају, или се понегде и смањују, па није за чудо што радници и добри мајстори у Бошњак овој Монтинг-енергетици и још неким приватним фирмама које врше ремонт на Термоелектрани Гацко, имају веће плате од радника у електро-енергетском сектору.

Има свакако још доста позитивних примјера коректних и успјешних послодаваца у Требињу и Херцеговини који поштују своје раднике и које треба јавно похвалити. Надам се да ће управо они послужити као примјер Ненаду Вукоју, Драгану Нешковићу и осталим израбљивачима и модерним робовласницима који зарађују милионе искориштавајући своје раднике као робове. На крају још једном ћу поновити цитат чувеног Роберта Боша, оснивача концерна „Bosch“ који је рекао да не плаћа добро раднике зато што има превише новца, али има много новаца зато што добро плаћа рраднике. Бош је преминуо 1942, а компанија данас има 73 милијарде евра прихода и преко 3 милијарде профита, а свакако да је то последица позитивне селекције, доброг односа и плаћања радника.

Небојша Вукановић