Не треба увијек критиковати, треба понекад и похвалити градске власти Требиња када раде, граде и реализују  капиталне инвестиције, припремају се за нову туристичку сезону. Припреме су у пуном јеку, и синоћ сам примијетио завршене радове на санацији градског моста у центру Требиња, у близини кафића „Маркан“. Градске власти издвојиле су средства за бетонирање прилаза за инвалиде раскрсници и пјешачким зебрама, те прописно обиљежиле радове и прилаз. Нажалост нисам наишао у току радова па не знам да ли их је извео Лукин „Рад“ или је нека од дворских фирми замијешала џак цемента и мало пијеска.

Доста сам бетона замијешао, и судећи по боји може се примијетити да је био „масан“ и да се није штедило на цементу, што је за сваку похвалу. Досјетљиви млади Требињци искористили су прилику да овјековјече своје, и име своје дјевојке у свјежем малтеру, а изгледа да је процјена да џаком цемента била погрешна, па је недостајало пар мистерија да нови бетон дође до жељеза на крају моста, који служи за ширење конструкције при већим температурама.

Прошле године ХЕТ је ангажовао сарајевску фирму „Еуро асфалт“ како би на круни бране Гранчарево поставили ливени асфалт, а у склопу чудне сарадње ХЕТ-а и града Требиња постављен је ливени асфалт и на мосту који је јуче саниран. Помало је чудно што ствари трају као мачки муж, и што све мора да се крпи и санира послије само пар мјесеци. Вјероватно је све само последица опште анархије и хаоса који влада у друштву.

Небојша Вукановић