Данас сам дошао на конференцију за новинаре Драшка Станивуковића испред чувеног ресторана „Кајак“ у Бањалуци, у коме никад прије нисам био, како би пружио пријатељску подршку завођењу реда, владавине права и правне државе, борби против криминала и корупције. Не желећи ником никакво зло, у потпуности подржавам акцију обуздавања тајкуна и моћника, који мисле да су изнад закона, народа и државе и увјерен сам да се на овоме неће стати. Радишић, који је због криминала био у затвору, правоснажно је осуђиван, један је од симбола режима и криминализације друштва.

Фотографија испружене руке (ђавољег) адвоката Стевановића из Бијељине, која је остала да виси у ваздуху многима је привукла пажњу јер нисам желио да се са њим рукујем. Није ми била намјера и нисам желио јавно да га понизим, али је то ствар принципа да нема контакта, руковања, интимизације нити сарадње са људима који без икакве одговорности из темеља разарају народ, државу и друштво, као и са извршиоцима нечасних послова.

Не замјерам ја Милошу Стевановићу што ради свој посао и што заступа контроверзног Милета Радишића, кума Милорада Додика, већ замјерам што учествује у нечасним радњама и што је слуга челника режима. Стевановић тврди да није учествовао у криминалним радњама и пропасти Бобар банке, тврди да је вратио милионске кредите, али врло брзо документи ће га демантовати.

Зрно по зрно погача, камен по камен палача. Пуна подршка Драшку да се обуздају тајкуни, кумови и Додикови пријатељи, јер није људима криво на мало, већ неправо. Врло је важна симболика што се анархија у  грађевинарству заводи са врха и што рушење нелегалних објеката није кренуло од неке сиротиње већ са врха од оних најмоћнијих и најбогатијих.

Небојша Вукановић