Са Додиком је много боље бити непријатељ него „пријатељ“, коалициони партнер и савезник. Ово сам јавно устврдио у више наврата, а понижени и згажени Марко Павић и покојни ДНС, који је претворен у један привјезак и фракцију СНСД-а и служено му опијело након именовања карикатуре и марионете Ненада Нешића за наводног предсједника остатка остатака, најбољи је примјер колико је тврдња истинита. Ако је због једне непослушности Додик сломио кичму, згазио и понизио кључног партнера из „најдуговјечније“ коалиције, након 20 година сарадње, онда је јасно шта могу очекивати остали који су у колу са њим!

Као један од заговорника безкомпромисне борбе против режима Милорада Додика, СНСД-а и сателитских партија, у потпуности подржавам став и иницијативу посланика ПДП-а Јелене Тривић и Драшка Станивуковића да опозиционе странке на свим нивоима одмах треба да прекину било какву сарадњу са СНСД-ом, као истинским злом и мафијом која уништава све пред собом, пријети да потпуно уништи Републику Српску, разарајући њену економију, институције, народ..

Иако су многи папци отишли, попут Стевандића, Бојића, Бањца или Тадића, мањи дио људи и у ПДП-у и СДС-у и даље једним оком намигује Додику, жели сарадњу и тзв „велику коаицију“ са СНСД-ом, очекујући да ће на локалу добити неке мрвице и задовољити личне амбиције и интересе. То је погубно за опозицију, јер пар конформиста лако у очима народа, уз помоћ режимских медија, дискредитује све остале и даје повод за отрцану флоскулу „сви су исти“ а суштински смо два различита свијета удањени по свему свјетлосним годинама.

Сви они који желе сарадњу са СНСД-ом нека виде како је неславно завршио Старац Марко од стотину љета, нека га позову и питају за мишљење, и буду свјесни да ће и они на крају неславне  каријере завршити као стара, одбачена, искориштена и прљава крпа на сметљишту. Могу да науче и на примјеру Тадића, Бојића, Крчмара или Златка Максимовића, који су нестали са сцене и завршили каријеру чим су се руковли и направили пакт са режимом.  Фаулу на ивици шеснаестерца у двије опозиционе странке тренутно су најближи Цицко Бјелица и Славиша Марковић, који до сада вјешто крије тајне састанке са Ћорићем и СНСД-ом, мада није једини који у Семберији намигује Додику.

Уопште није важно колики је број људи који се боре против зла и Мафије, оличене у једноумљу и страховлади једног човјека, важно је да су искрени, храбри, солидарни и истрајни, јер народ препознаје и разликује истинске борце за правду и ред од калкуланата, лицемјера и популиста. Ако опозиција, ма колико људи у њој остало, буде искрена и безкомпромисна, добром организацијом обезбједи регуларност избора и спријечи крађу гласова, народ ће дати снажну подршку, јер је најмање 70% грађана незадовољно стањем у друштву и свјесно да идемо право у дубоку провалију ако настанемо слиједити слијепца. Велико је незадовољство и у редовима владајућих, али и страх због кога ћуте и не смију да напусте Партију због омерте, мафијашког завјета ћутања, о коме је Додик јавно говорио на Скупштини тврдећи да њега, као ни сицилијанску Мафију, нико не смије да напусти.

Питање је да ли под оваквим условима, без измјена изборног закона и рада РТРС-а, треба бојкотовати изборе и вршити притисак да се створи бар минимум услова за слободне и демократске изборе. Уколико се не иде у бојкот, сматрам да у склопу припрема за локалне изборе треба рашчистити ствари, и у први ред ставити оне који се истински боре против режима, а сви који би да калкулишу нека знају на чему су и на вријеме одлуче на коју ће страну. У оваквим недемократским друштвима, гдје владају новац, уцјене и притисци, никада нисте апсолутно сугурни да ли ће неко издати, али треба се прочистити од потенцијалних калкуланата, збити редове и поштено се борити за боље и праведније друштво, а народ ће то сигурно знати да препозна јер истина и правда увијек на крају побиједе насиље, лажи, зло и неправду.

Небојша Вукановић