Nedavnim otvorenim pismom Srđan Milović izazvao je pravu pometnju i na površinu iznjedrio stvarno stanje stvari, podjele na klanove i sukobe u vladajućoj stranci. Osim rata crvenih ruža i sukoba hercegovačkih strujnih klanova, očigledan je sukob između Srđana Milovića i Ognjena Milinkovića, načelnika opštine Gacko. Odnose unutar gatačkog SNSD-a istraživala je naša Nikolina Jelić, a tekst prenosim u cjelosti.
U otvorenom pismu, upućenom na 40 medijskih adresa, Srđan Milović, predsjednik Opštinskog odbora SNSD-a i pomoćnik direktora RiTE Gacko, optužio je pojedince za opstrukcije i izbjegavanje investiranja u RiTE Gacko. Jedna strana tvrdi da je radna sredina preduzeća u katastrofalnom stanju, kao i finansije.
Druga strana gatačkog SNSD-a oličena u načelniku opštine Gacko, Ognjenu Milinkoviću, takođe pripadniku SNSD-a, govori nešto drugo (podsjetiću da je izjavio da će korupcija u organima opštinske uprave biti krompir).
Novinarima koji su došli u Gacko zarad prikupljanja informacija o stepenu zagađenja, razgovoru sa rukovodstvom preduzeća i lokalnim vlastima, Milinković je rekao da zagađenja nema, a kasnije da se već petnaestak godina kontinuirano ulaže u elektrofilterska postrojenja i u prečišćavanje gasova, ali tačne cifre nije znao. Propustili su u tom momentu da mu kažu koje brojke da iznese. To je tako stajalo, dok ga sam Milović nije demantovao.
Da li nam ovo pokazuje neslaganje u lokalnom SNSD-u? Građani jedino mogu vidjeti iznošenje netačnih informacija, kontradiktornosti u izjavama i istupima čelnika ove partije u Gacku. I naravno uz podršku sindikalca Željka Tepavčevića (DNS), koji je najavio raznorazne aktivnosti, doduše na društvenim mrežama (takva su vremena, sindikat će pomoći, na to neka se računa, pustite sada opis nadležnosti i to što bi im radnici i radna sredina i bez mreža morali biti primarni) koje će pomoći radnicima (da li će?).
Pritom „opoziciona” stranka definitivno pokazuje želju za napretkom. Iskreno se nadam da će se sva odgovorna lica, u paketu, složiti makar jednom oko kvalitetne solucije za sve zaposlene i ostale stanovnike opštine. Ali i okolnih mjesta (odakle nam dolaze direktori), jer je zagađenje zajednički problem, koncentrični krugovi kojima smo označeni ne mogu tek tako nestati. A to, po ćutanjima koja se skupljaju na gomilu, mnogima izgleda nije jasno.
Racionalnih i efikasnih energetskih, kao i uopšte javnih politika, gotovo da nema. Država je u potpunosti blokirana, one politike koje postoje stoje na papiru u obliku mrtvih slova. Sredstva koja su donirana Bosni i Hercegovini idu na neki drugi put, na korist individua, a na štetu građana i zajednica. Uz pobunu termoelektrana povodom Ugovora o međusobnim odnosima sa Elektroprivredom Republike Srpske „koja ih zakida.“ Ko je uzeo više, ko je uzeo malo manje?
Trgnimo se. Preduzeća se gase (zbog isisavanja sredstava), investicija u nestabilnoj državi, ne može biti (zbog onih koji glume vlast, a i u glumatanju su počeli da ispadaju sa šina).
Možda bi ljude trebalo poslati na planinske uzvišice, kako bi se suočili sa katastrofalnim prizorom i konačno prestali da podržavaju sve one pojedince koji narušavaju zdravlje i društvo u cjelini. Jedan uspon na visine daće pravu sliku onoga što udišemo. A dobićemo i ogledalo države pod nefunkcionalnim upravljanjem.
Nikolina Jelić