Преносим у цјелости писмо које сам добио од забринутих грађана Добоја, града који је претворен у гето, у коме су сви грађани таоци породице Петровић и два човјека, Обрена Петровића и Бориса Јеринића, и њихових скутоноша и послушника попут Сање Вулић… Како је град претворен у прћију једне породице, чији чланови су постављени на кључне позиције.

Поводом чињенице да градом Добојом влада хоботница на челу са Обреном Петровићем и његовом породицом, која је у свим кључним институцијама на челу или непосредно у врху, незаконите радње и првиредног криминала огромних размјера који се мјери у стотинама милиона марака. Свих ових 25 година којих он и његова породица систематски уништавају град и сва градска предузећа и установе а у сарадњи са тужилаштвом и појединим тужиоцима у Добоју – почев првенствено од Горана Рубила, тужиоца који прикрива све криминалне радње Обрена Петровића, склањајући предмете и залажући се за њега да се кривични поступци не покрећу или одложе до даљег.

У прилог овоме могу се истаћи сљедеће криминалне радње:

– Тренутно се из зграде Скупштине града износи сва архива у касарну гдје ће прећи дио администрације, због рушења саме зграде и изградње нове у вриједности 38 милиона макара, што је непојмљиво у овом времену а основни разлог свему томе је да се изнесе сав компромитујући материјал и документација која указује на очити криминал у градској администрацији коју предводи распоп Борис Јеринић, који се сваки дан пијан тетура и воза се на рачун града за приватне потребе по разним егзотичним дестинацијама на рачун грађана а овамо задужује град за милионе марака од којих ће већина завршити на рачуну њега и Обрена у Швајцарској и на Kипру а они ће наставити тортуру грађана града Добоја и радника по установама и предузећима.

-Директору топлане је наређено да се кредитно задужи 1,5 милиона марака намјена непозната.

-Електро Добој, који је био синоним за пословни успјех поставља Милоша Букејловића зета своје пасторке на мјесто директора.

-У водоводу за замјеника директора поставио је свог сина Игора Петровића који врши сталне малверзације као што је продаја атрактивне парцеле земљишта у власништву водовода код зграде Kибернетике, локалном архитекти који ради за град и који гради стамбено пословни објекат преко ноћи ниче зграда док је тадашњи директор Огњен Митровић, под притиском свих њих за продају те локације, доживљава срчани удар и веома млад умире, да би након тога Обренов син Игор као замјеник директора водовода донио одлуку о продаји парцеле.

Уништио је градску апотеку која је радила са великим приходима а сада је сведена на голо преживљавање док се не појави Зират банка и повољан тренутак да им прода атрактивне просторе у самом центру града.

-У Дому здравља Добој, којег систематски уништава годинама, на мјесто замјеника поставља своју ћерку Тању Петровић Јешић која као и син Игор Петровић ништа не потписује, али се све ради по њеним инструкцијама.

Тако је др Николић Радослав специјалиста интерне медицине који је био директор Дома здравља у периоду од 2015. до 2018. године, у договору са Обреном плаћао о трошку дома здравља адаптацију и реновирање простора (који је под сумњивим околностима замијењен са градском апотеком док је на челу био Ведран Митровић познат по афери додјеле самом себи пословног простора, иначе брат покојног Огњена Митровића директора водовода док није под притиском умро), износ преко 2 милиона марака гдје је направљена очна и стоматолошка ординација за кћерку која је офталмолог и Јешић Јелену која је др стоматологије, иначе рођена сестра мужа Тање Петровић Јешић.

Ординација је опремљена најсавременијом опремом има и пет клима уређаја, мониторе, стоматолошке столице најмодерниј а све је набављено од фирме Ђаковић д.о.о. за износ преко 500 000 км на терет Дома здравља у Добоју док су у томе периоду радницима испалаћиване плате од 20% новембар 2017, 50% октобар, 30% јуни који је био у заостатку са платама и док се не исплати пун износ плате а све у сврху опремања очне и стоматолошке ординације за потребе Обренове кћерке а која уопште не припада примарној здравственој заштити и представља чист губитак за Дом здравља, вјероватно га спремајући за ликвидацију и продајом два велика објекта у центру града.

Затим на чело Дома здравља након великих притисака и оставке Николић Радослава долази Славко Kовачевић који омогућава малверзацију набавке заштитних средстава и опреме у доба пандемије а по налогу Тање Петровић Јешић, као и изградњу и адаптацију паркинг простора који је коштао преко 100 000 КМ, а реална вриједност није ни 50 000 КМ.

На сву причу се надовезује и Болница Добој, гдје се и ови посљедњи догађаји око хапшења директора веже за медицинску опрему и он је крив а руководоство Дома здравља које је све наведене малверзације радило није криво зато што је под патронатом Обрена и његових тужилаца у Добоју, првенствено Горана Рубила. Већ годину дана прича и ради да се на томе да се Нина Букејловић постави за директора болнице. Она је пасторка Обрена Петровића, час је Српкиња час Бошњакиња, зависи од потребе Обрена Петровића, а све указује на унутарстраначка препуцавања и да Обрен претвара град Добој у приватни град у којем је он главни шериф и ради шта хоће под покровитељством Додика.

– Наравно продаја пословног простора Фонда здравственог осигурања уз помоћ тадашњег директора Срђана Смиљанића који је и члан Упрсвног одбора Болница Добој, који је простор у центру Добоја продао Драгану Ђурановићу (иначе познатом по афери кофера са милион марака) купује пословни простор бившег РМЦ -Регионални мединицински центар а није извршена до дана данашњег подјела имовине између Дома здравља, Болнице и Фонда који су до 1995. били у заједничком пословању.

-Ово све указује колика је ово хоботница у Добоју на челу са Обреном и његовом породицом да су покрили град и систематски га урушавају док институције ћуте и не реагују на огромну пљачку народа и становника града Добоја, који су сваким даном све сиромашнији.