palpal

Писци, улизице и књиге некад и сад

Писци су некада били истинска авангарда у друштву, врхунски интелектуалци и моралне громаде који су кроз своја дјела указивали на дeвијације у друштву, критиковали систем и због тога често сносили посљедице. Пропаст нашег друштва видљива је на сваком кораку, тонемо све дубље на свим пољима, а то потврђује и срамна промоција на Сајму књига у Бањалуци. Неизбрисив је траг који су нам у аманет оставили велики Андрић, Селимовић, Црњански, Пекић, Киш и други велики српски писци, а на њиховим дјелима одрастају и васпитају се генерације.

Од оваквих великана са ставом и карактером спали смо на то да нам данас потоњи, улизице, моралне амебе и лажни интелектуалци, пишу оде и хвалоспјеве лажном Оцу нације за синекуре и награде. Тако је данас на Сајму књига у Бањалуци организована промоција нове књиге о Милораду Додику, коју су написали његови савјетници Ненад Кецман и Александар Врањеш, сада амбасадор БиХ у Загребу, те Жељко Будимир, професор на Факултету политичких наука.

Не зна се ко је од њих већа улизица, а врхунац моралне перверзије лежи у чињеници да је промоцију у Бањалуци организовала Јелена Триван, директорица Службеног гласника Србије, које је издавач књиге, а која би ускоро требала да сједне у фотељу директора МТЕЛ-а у Бањалуци. Камелеон са хиљаду боја, „жута“ Јелена Триван је бивша посланица и портпарол Демократске странке и блиска сарадница Бориса Тадића, која је одмах по доласку СНС-а, Вучића и Николића на власт 2013. године, напустила ДС и прешла на противничку и побједничку страну.

Кад размислим, она и јесте најбоља за промоцију књиге о Додику, као један од симбола његове владавине и заокрета јер је и сама уз њега живи свједок и примјер како је корисно ставити образ под задњицу, мијењати странке, ставове и дресове зарад личног интереса, функција и привилегија.

Прије неколико дана у београдском Пресс центру УНС-а промовисана је друга књига о Додику, чудног назива „Воља народа“ а у организацији Представништва Републике Српске, и напокон смо схватили зашто се пребацују паре и десетине милиона марака на рачуне Представништва Српске широм свијета – да би се хвалио и промовисао лажни Отац нације.

Гледајући како се пишу оде и хвалоспјеве Додику сјетио сам се Румуније крајем 80-их, када је сваке године штампано на милионе томова књига о мудрим потезима, политици и говорима Николаја Чаушеског, а свака сличност је случајна. Опрости им Боже, не знају шта раде, и у свему је добро да се одвоји жито од кукоља а моралне амебе попут Кецмановића, Врањеша или Будимира служиће као наук и опомена генерацијама које долазе да не смију поновити наше грешке и дозволити да потоњи и улизице раде частан посао професора и тако својим срамним примјером трују младе генерације и изворе.