Лудилу нема краја, језиво је и просто невјероватно колико су кључне институције у Републици Српској заробљене од стране владајуће Партије и олигархије. Тако су јуче припадници Полицијске станице Власеница привели два младића на саслушање у просторије МУП-а, те им написали казне и прекршајне пријаве због наводног нарушавања реда и мира јер су покренули акцију помоћи исцрпљеном демобилисаном борцу Војске Републике Српске Рајку Делићу. Умјесто да хапсе моћнике који су опустошили државу и створили сиротињу, полиција приводи људе који покушавају помоћи свом комшији!

Нема сумње да је локални поглавица, насилник и пресуђени отмичар Мићо Краљевић, начелник општине Власеница, наредио командиру Полицијске станице Зорану Радивојевићу, познатом по злоупотребама положаја и овлаштења, да приведе, казни и покуша застрашити младиће који су први снимили Рајка испосника у очајном стању и алармирали јавност, што је узнемирило локалне моћнике.

Овакав апсурд и брутална злоупотреба полиције у партијске сврхе није одавно виђена, а момци су након привођења, застрашивања, саслушања и казне описали шта се догађало у Полицијској станици и Власеници ових дана.

Двојица момака су платили казну, а ником није јасно чиме су то нарушили јавни ред и мир, јер су помогли Рајку и његовом сину да бар пристојно ручају послије дуго времена и мало се опораве.

Фотографије исцрпљеног Рајка јесу шокирале јавност, јер нико не може да вјерује да у 21-ом вијеку има људи који буквално умиру од глади, али за то би требало казнити одговорне који су допустили да борци живе у онаквим условима.

Посебно је срамно и монструозно понашање директорице локалног Центра за социјални рад у Власеници Маре Ђурић која је изјавила да је Рајко сам крив за стање у коме се налази јер је више пио алкохол него што је јео, а она му је великодушно поклонила један пакет помоћи прошле године. Циљ рада социјалних установа јесте да помогну људима у невољи и стању социјалне потребе, и њена изјава ући ће у анале врхунца бешчашћа и неморала.

Нећу се смирити и престати да указујем на неморал и бешчашће директорице Ђурић све док се не уклони са важне функције, јер на том мјесту мора бити неко ко има емпатију и нешто људско у себи, а не неко ко ће вријеђати и дехуманизовати жртву, која 10 година преживљава без хране, струје и воде у кући.

Стање у коме се налази Рајко Делић, борац прве категорије који је у Отаџбинском рату изгубио три брата, и има 67 марака борачког мјесечног додатка, слика је односа државе, ужасне маћехе, према овој популацији. Ваљда се пробуди савјест моћника да његовог сина врате на посао чистача улица у Комунално, гдје су га раније оставили без посла користећи његову наивност, и да се изради кућа, како би имали бар минималне услове за живот достојан човјека.

Небојша Вукановић