Suđenje Slobodanu Tomoviću

IZMEĐU SRPA I ČEKIĆA!

Disciplinsko suđenje Slobodanu Tomoviću, studentu druge godine Čiste filozofije, održano je 4 juna 1952 godine. Disciplinsku komisiju beogradskog Univerziteta činili su: prof dr Dragoslav Todorović, prof dr Radomir Aleksić, i funkcioner omladinske organizacije Miloš Rajačić. Optužnicu je podnio Komitet omladine Filozofskog fakulteta, na čelu sa studentom Nikolom Miloševićem, kasnijim profesorom ovog fakuleta i akademikom SANU.

TODOROVIĆ: Druže Tomoviću, jeste li razumeli optužnicu?

TOMOVIĆ: Razumio sam!

ALEKSIĆ: Optužnica vas tereti za neprijateljsku propagandu. Među studentima širite fašistička uverenja.

TOMOVIĆ: Molim Vas, navedite činjenice u vezi sa Vašom tvrdnjom.

ALEKSIĆ: U optužnici stoji da čitate uglavnom filozofa Ničea i usvajate njegove poglede.

TOMOVIĆ: Kakve veze to ima sa fašizmom?

ALEKSIĆ: Ima, ima, Tomoviću. Niče je idejni utemeljivač fašizma. Hitler je Ničeova sabrana dela poslao na poklon svom prijatelju Dučeu. Treba li bolji dokaz.

TOMOVIĆ: Takvi detalji nisu bitni za Ničeovu filozofiju. Niče je veliki filozof.

ALEKSIĆ: Hoćete da kažete da je Marks slabiji od njega?

TOMOVIĆ: Ne prihvatam naprečac ničiju teoriju bez obzira na njen autoritet, ma to bila i Marksova.

ALEKSIĆ: Druže Miloševiću, obrazložite Tomovićeva političko-filozofska uverenja.

MILOŠEVIĆ: Tomović je briljantan student, ali su njegova shvatnja reakcionarna, mračna, a njegov uticaj na studente više nego štetan.

TOMOVIĆ: To je njegovo viđenje stvari, ali još nisam čuo dokaze.

ALEKSIĆ: Evo neka kaže svedok Korać šta ste govorili o Vasojevićima.

KORAĆ: Tomović je tvrdio da su Vasojevići pleme nordijskog porekla.

ALEKSIĆ: Druže Korać, šta mislite s kakvim ciljem je Tomović u raugovoru isticao nordijsko poreklo Vasojevića?

KORAĆ: Mislim da dokaže kako su Vasojevići elita u srpstvu, slično Nemcima u Evropi.

ALEKSIĆ: I naravno time opravda fašistički četnički pokret u Vasojevićima-

KORAĆ: Pretpostavljam da mu je to bio cilj.

ALEKSIĆ: Optuženi Tomoviću, drug Korać vas najbolje poznaje, drugovi ste iz nikšićke Gimnazije.

TOMOVIĆ: Nikada nismo bili drugovi.

ALEKSIĆ: Ali zbog čega bi drug Korać govorio neistinu. Recite slobodno šta imate. Evo i ja sam Vasojević iz Andželata kod Andrijevice.

TOMOVIĆ: Korać prima studentsku pomoć koju odobrava svedok Milošević. Reč je o partijskom zaduženju.

ALEKSIĆ: Šta ste kazali o nordijskom poreklu Vasojevića?

TOMOVIĆ: Rekao sam da postoji naučna hipoteza da su neki građani u okolini Mojkovca antropološki gledano potomci Sasa. Oni su u vrijeme kralja Uroša radili kao rudari u Brskovu.

ALEKSIĆ: Dobro, dobro, ostavimo to. Optužnica vas tereti za vređanje komunista.

TOMOVIĆ: Ne vređam nikoga, pa ni komuniste.

ALEKSIĆ: Šta kažete na ovo druže Vlajniću?

VLAJNIĆ: Vređao je sve komuniste, nazvao nas je „buzdovanima“.

TOMOVIĆ: Nije tačno. Doslovno sam rekao: „Gde prestaje logika tu počinje buzdovan!“

VLAJNIĆ: Mislio je na komuniste. Smatra nas budalama!

ALEKSIĆ: Tomović je javno napadao marksizam. Je li tako druže Miloševiću?

MILOŠEVIĆ: Jeste, govorio je da je marksizam teorija za prosti narod.

TOMOVIĆ: Tačno, ali to je Marks rekao.

TODOROVIĆ: Pitam se je li ovo uopšte normalan čovek. Ovo je obična zver!

KORAĆ: Tomović se uvek namršti kada se povede reč o drugu Đidu!

TOMOVIĆ: Vas zanimaju i moje grimase.

VLAJNIĆ: Iza stavova Tomovića otkrili smo jednog informbirovca, Čeda Radulovića. Njega smo na partijskom sastanku raskrinkali. Branio je Tomovića.

TODOROVIĆ: Pa, da, logična je veza između četnika i informbirovaca.

TOMOVIĆ: Ne postoji nikakva veza. Moskva je uvijek za mene bili znamenje tiranije. Što nije sa Vama slučaj. Do juče ste se zaklinjali u Staljina. Bio Vam je zamena za Boga.

MILOŠEVIĆ: Tomović nije informbriovac. On ne voli Moskvu, ali sa drugačijih pozicija od naših komunističkih.

TODOROVIĆ: Proces je završen, Tomoviću. Možete sutra doći u rektorat da se upoznate sa odlukom.

TOMOVIĆ: Ovo nije suđenje, već farsa, gospodo profesori! Od vas sam puno mlađi i neće vam ovo ići u prilog, bar ne kao ljudima od nauke.

Slobodan Tomović je puno godina kasnije u ovoj knjižici zapisao: „Presuđen sam na udaljavanje sa svih jugoslovenskih univerziteta u trajanju od pet godina. U međuvremnu sam studirao na Teološkom fakultetu s obzirom da je on radio izvan Univerziteta. Kasnije sam završio Filozofski fakultet, sa odličnom ocjenom. Na istom fakultetu. Odbranio sam doktorsku disertaciju 1973 godine, posle mnogo ideoloških peripetija. Posledice ove presude trajale su dvije decenije. Nisam mogao dobiti zaposlenje osim u provinciji. Zatvorena su mi bila vrata svih listova i časopisa u zemlji.

Da bi čitalac razumio praksu ideologiziranog školstva posle Drugog svetskog rata, morao bi najprije da shvati duhovnu i intelektualnu pustinju toga vremena. Celokupni obrazovni sistem koncipiran je kao sredstvo za indoktrinaciju komunističkim pogledom na svijet, oličenom u sintagmi: maksizam – lenjinizam. Filozofski fakulteti imali su posebnu obavezu da postanu ognjište lažne doktrine koja je primenjivana na sve oblasti života.

Propast svjetskog komunizma devedestih godina donio mi je apsolutnu satisfakciju i potvrdu mojih stavova. No, bojim se da je komunistička indoktrinacija bila toliko jaka, posebno kod prostog naroda, koji je ipak činio ogromnu većinu, da se moji sunarodnici još decenijama neće osloboditi komunističkih shvatanja.“