И док се у Народној скупштини Републике Српске, као и сваком другом парламенту и друштвима у којима влада диктатурија, једоумље, тиранија већине над мањином, опозицији не дозвољава да слободно говори, прекидају се дискусије, одузима ријеч и избацују опозициони посланици из сале, јер не могу да поднесу и слушају истина, у Новом Зеланду, као и другим слободним, уређеним индемократским  дозвољени су сви видови демократског отпора и борбе.

Тако је прије два дана прекинута сједница новозеландског Парламента након што су маорски посланици организовали играње „хаке“, врсте традиционалног церемонијалног плеса, како би спријечили гласање о спорном приједлогу Закону о реинтерпретацији старог Уговора из 1840. године између Британаца и старосједилаца Маора. Многи Маори виде покушај нове интерпретације овог Закона као подривање права домородачког народа у земљи, који чини око 20 одсто становништва од 5,3 милиона, па су њихови посланици избуцали приједлог закона и традиционалним плесом прекинули сједницу.

Наиме Уговором из Ваитангија, који је  потписан  1840. године између британске круне и више од 500 маорских поглавара, договорено је како ће двије стране владати а тумачење клаузула у овом документу и данас диктира законодавство и политику на Новом Зеланду. Пресуде судова, посебног маорског трибунала, прогресивно су шириле права и привилегије Маора током деценија, али неки тврде да су тиме дискриминисани неаутохтони грађани земље.

Новозеландска странка АЦТ, партнер у владајућој коалиционој влади десног центра, предложила је нацрт закона којим би се уже тумачење Ваитангијевог споразума увело у закон, што је изазвало незадовољство Маора па су њихови посланици у Парламенту својим традиционалним „хаком“ прекинули сједницу. Церемонијални плесови у култури Маора, који се често изводе у групи, уз енергичне покрете, ритмично ударање ногама о под и наглашене изразе лица, широм свијета постали су познати наступима спортиста Новог Зеланда на Олимпијским играма, Свјетским првенствима.

Свака част Маорима како се боре за своја права, очекује се да ће се бурне сједнице наставити наредних мјесеци, што је демократска тековина уређене и слободне земље. На крају само се треба запитати шта би урадио Стевандић или Ања Љубојебић да ја, којим случајем у знак протеста заиграм пролете у сали Скупштине, да ли би ме у тренутку избацили, прогласили лудаком, што упорно покушавају, стрпаки свезаног у неку лудницу  и настојали да ме трајно уклоне из Народне скупштине Републике Српске, јер не могу да поднесу сасипање истине у лице.