Шта је позадина састанка у Београду и зашто је Додик о именовању новог високог представника у Босни и Херцеговини прво разговарао са америчким амбасадором у БиХ Нелсоном, а онда са предсједником Србије Александром Вучићем и лидерима политичких партија из Републике Српске?

Зашто је опозиција требала да оде у Београд и изнесе свој став, и какав је циљ Додика и Вучића? Зашто је Вучић покушао да понизи лидере опозиције из Републике Српске тако што их је његов Протокол  „помијешао“ са владајућим, у први план истакао марионете Жељку, Вишковића  и Чубриловића?

Због чега на конференцију за новинаре није позвао предсједника СДС-а Мирка Шаровића да изнесе ставове опозиције о стању у Републици Српској, већ су Додик и Вучић играли улогу војводе и сердара?

Зашто је опасно Републику Српску и Косово стављати у заједнички контекст и пакет, јер можемо изгубити много тога у играма великих, и давати повод за распакивање Дејтона? Какве поуке требамо извући из трагичног искуства бивше Републике Српске и народа који је жртвован у закулисаним играма Београда и Загреба.

Народ није слушао мудрог Јована Рашковића, који је брутално склоњен и понижен у закулисаним играма у љето 1992. године како би други, послушнији и наивнији, одрадили посао као пијуни у рукама великих, а на крају одбачени, понижени и искориштени завршили на робији?

Опширније у видео прилогу…

Небојша Вукановић