Бахати и недостајни начелник Братунца Лазар Продановић, који је тврдио да је СНСД мафијашка организација а онда био њихов кандидат за начелника, окомио се, вријеђали и понизио Брана Вучетића, једног од најмлађих логораша кога су са свега 9 година у логор одвеле хорде Насера Орића, децембра 1992. године, а исти дан током напада на родно село убили оца, мајку, брата… На свом скупу у Бањалуци Милорад Додиј је грлио Брану, поигравајући се емоцијама нарада и злоупотребљавајући његову жртву за своје политичке поене, а остаје да се види како ће да реагује, да ли ће да искаучи и смијени свог бахатог Продановића због увреда и понижења.

Срамно, дрско и бахато понашање Лазара Продановића осим осуде и презира заслужује и друге политичке последице, а о дешавањима у Братунцу уочи нове године и Божића прочитајте у тексту који, уз видео прилог и Бранино свједочење, преносим са портала ДЕСПОТОВИНА из Братунца.

СУЗА МОЈА НЕМА РОДИТЕЉА

Последња три мјесеца добили смо стотине порука у којима се од нас тражи да се огласимо поводом друштвених и политичких дешавања, како у Братунцу, тако и Републици Српској.
Све те позиве смо игнорисали.

Зашто?

Па зар већ нисмо о свему што се сада дешава писали, објашњавали, упозоравали?
Како је то народ схватио и колико нас је подржао видјели смо почетком октобра. Као паметни и разумни људи одлучили смо да поштујемо народну вољу и уважавамо његов избор. Повукли смо се, незаинтересовани више за било какву друштвену дјелатност.

Таман кад нам се учинило да смо на Деспотовину заборавили, јавио нам се Брано Вучетић – симбол страдања српског народа у Братунцу. Страдања које, нажалост, још увијек траје.

Зато смо одлучили да на тренутак изађемо из хибернације и објавимо овај прилог. Нисмо имали срца и душе да одбијемо Брану Вучетића који нас је молио да пренесемо његову исповјест.

Брано је, они који то не знају, за Републику Српску дао све што је имао. Оца, мајку, брата… Он је кобног 14. децембра 1992. тешко рањен и одведен у сребренички казамат. Имао је само 9 година…

Од тада, па до данас, Бранин живот је непрестана борба у којој учествује сам. Од Републике Српске добио је само сажаљење и тапшање по рамену на митинзима, гдје је служио политичким интересима режима. Када би се угасиле камере, Брано би бивао заборављен. Као и многе друге жртве рата.

Посебно заболи када понижење и увреда дођу од ‘твојих’. Данас је Брано доживио највеће понижење које је могао. У лице му се смијао и ругао последњи човјек који би то требао радити.
„Данас сам први пут у свом животу отишао у општину Братунац да тражим неку помоћ. Боље да нисам!“ – биле су то ријечи Бране Вучетића упућене мени, док је дрхтавим гласом покушавао препричати немили догађај.
Слушао сам га пажљиво, размишљајући шта бих ја урадио да сам на његовом мјесту.

Понављати сада приче о бахатим, утицајним, моћним и усијаним главама, о газдама и тајкунима, о бескрупулозним политичарима и њиховим болесним амбицијама – сувишно је. На крају крајева, не вриједи их ни кудити. Поштено су платили 100 марака за своје функције и фотеље.

У Братунцу, ако читате режимске портале, влада хармонија, цвјета култура, клија духовност, расте привреда и животни стандард, развија се спорт…
Нигдје не можете сазнати да ли су поскупиле комуналије, шта се и о чему расправља у локалном парламенту, ко је постављен за директора неког јавног предузећа, чија љубавница, супруга или сестра је добила радно мјесто на намјештеном конкурсу…
Нема Деспотовине да о томе пише и свима је лијепо.
Престали смо завађати народ и власт.

Изабрали смо да ћутимо.

Побједили су гласнији, бескрупулознији, бахати, подли… Побједили су они које је народ себи изабрао. Ми то поштујемо.
Зато се не оглашавамо када падају надстрешнице, када се суди Њему, када муџахедини сједнице воде… То више није наш проблем.

P. S.

Послушајте Бранину исповјест у којој објашњава чему могу да се надају породице погинулих, њихова дјеца, борци, инвалиди рата…
Све му је начелник Лазар Продановић лијепо објаснио.

Коментари ће бити онемогућени, не због Бране, већ због нас. Не занима нас ничије мишљење, накнадна памет или мудра поента. Једноставно, Деспотовина се након ове објаве враћа у илегалу.
У свој мир.