palpal

Осјетљиви инжењери и емпатија

Све ми људи могу рећи и проговорити осим да немам емпатије и саосјећања за проблеме људи у невољи и да се не борим за Херцеговину. Све непријатеље сам стекао и све спорове изгубио бранећи обесправљене и понижене, а млади инжињер Перишић је био мали па се вјероватно не сјећа да сам прије десетак година долазио и код њега кући, на позив његове мајке и родитеља, да снимим прилог и критикујем власт због комуналних проблема да би се проблем ријешио.

Немам времена и не обраћам пуно пажње на коментаре, има их на хиљаде свакодневно, али су ми јуче послали „реаговање“ једног осјетљивог инжењера, иначе комшије, коме је засметало што сам уз свој текст о ручном чишћењу снијега са требињских улица пренио фотографију на којој се он налази, а коју су дан раније објавили готово сви требињски портали. На „спорној“ фотографији извјесни инжињер Перишић, са камиона предузећа требињског „Комуналца“ у коме је приправник, из посуде баца снијег по клизавом путу. Младом инжењеру са просјеком 9 и нешто, засметало је што сам критиковао градске службе јер милионе марака сваке године бацају на куповину возила, механизације и опреме а улице града Требиња се чисте као прије 100 година, ручним посипањем соли по путу. Како се у мојој бенигној објави види нешто спорно па се реагује, а силни инжењери саобраћаја ни ријечи да кажу и напишу о дотрајали и уништеним херцеговачким путевима, рупама, удесима, повријеђенима који губе животе јер су путеви у Херцеговини толико дотрајали и лоши да смо постали слијепо цријево Балкана које сви заобилазе!?

Иако њега и другог радника на фотографији, са капом и маском у кадру из даљине, ни рођена мајка не би препознала, млађани инжињер ми замјера „недостатак емпатије“, иако га нико није споменуо, иако је „спорна“ фотографија објављена дан раније на више страница, иако су тема тешки услови рада и ужасна опрема градских комуналних предузећа па ће и он имати користи јер ће се након критике, по старом обичају, директори и опрема поправити.

Не бих се пуно обазирао на осјетљивог „инжењера“ да у својој објави није написао како ме је тобоже поштовао и „подржавао“ све до ове објаве, која са њим нема никакве везе, а онда ме упоредио са мувом која лети на измет. Наравно да ме никад нигдје није подржао и да је као приправник имао обавезу да донесе потписе и сигурне гласове СНСД-у, да су то од њих лично тражили Лука и Мико на састанку у ХЕТ-у пред изборе, али кад гледам како ме враћају, нападју и гађају ме камењима они који од мене упорно траже помоћ и заштиту, помислим да је млађани инжињер можда у праву, да није нормално што себе упорно трошим за друге који умјесто хвала обично окрену леђа, по нашем старом обичају.

Умјесто да као инжињер саобраћаја искуства стиче су струци, рецимо некој путарској фирми, млађани Перишић не види ништа спорно у чињеници да, осим пар стотина марака скромне накнаде, као и већина приправника, неће стећи потребно искуство и знање у Комуналцу, бацајући ручно со са камиона на пут требињским улицама. Али ако ће му јавно пљување по мени и смијешне прозивке помоћи да се додвори моћницима, покаже лојалан и после приправничког стаажа добије Уговор о раду и посао, слободно нека ме пљува сваки дан.

Не могу да вјерујем да критика власти, која баца милионе марака на набавке скупоцјена возила, машина и опреме, а онда лопатом и ручно посипа улице, погађа инжењере које нико није поменуо, и да за њих није понижење од власти, не од мене, да стажирају посипајући со по улицама умјесто да граде и поправљају дотрајале херцеговачке друмове. Да ли је могуће да треба упорно писати појашњења на просте текстове да би га разумјели интелектуалци, или је посриједи нешто друго, да се појединци намјерно праве наивни да би се неком додворили.

Колико год био несхваћен и поприлично усамљен, нећу одустати од циља и борбе за правду и ред у држави са својом малом али одабраном четом, а ваљда ће временом сазрети и у народу свијест колико су пријеко потребне корјените промјене у разореном друштву изврнутих вриједности.

 

Небојша Вукановић