palpal

Омаж мученицима и пилатовско прање савјести

Јасеновац је наше највеће стратиште и губилиште, у коме је живот мученички окончало преко пола милиона Срба, уз десетине хиљада Јевреја, Рома и других невиних жртава усташког терора, покоља и геноцида.

Највише Срба пострадало је са простора Крајине, Славоније, Посавине, Баније, Кордуна, Лике и Сјеверне Далмације, али и из Подриња, Војводине, Херцеговине и Црне Горе, одакле је била последња група уморених у логору априла 1945. године. Покој души свим недужним жртвама усташког терора и геноцида, помраченог ума и лудила монструма и крволока задојених патолошком мржњом према Србима, од тек рођених беба и недужне мале дјеце, до Старца Вукашина и осталих мученика, знаних и незнаних.

Јасеновац није само велика срамота хрватског народа, чији многи припадници нажалост и данас бране, славе и величају крволочне злочинце попут Макса Лубурића, Динка Шакића, Андрије Артуковића, Анте Павелића, Јуре Францетића, фра Сотоне Мајсторовића и других монструма који су убијали недужну дјецу, жене, старце и цивиле, већ и Јосипа Броза Тита и партизанског покрета, који никада нису покушали ослободити заточенике логора који им је био на дохват руке, као и Ватикана и Велике Британије, „браће“ и „савезника“ који су након рата крили усташке злочинце, пребацивали их пацовским каналима до Америке како не би одговарали за злочине.

Снажне партизанске јединице, углавном састављене од Срба, биле су свуда око Јасеновца, али нико није покушао разбити слабе усташке снаге и ослободити логораше, већ су Тито и Партија чекали да усташе одраде посао до краја, све побију, спале и покушају прикрити злочине. Велика је срамота да је група гладних и исцрпљених логораша дигла устанак крајем априла 1945, покушала да се спасе, мања група успјела побјећи из логора, а да метка партизани и остали нису испалили да им помогну већ су жртвовали младост и људе непотребно на Сремском фронту.

Достојан потомак великог јунака попа Мила Јововића, осветник Благоја Јововић, руке му се светиле и позлатиле, извршио је атентат на Анту Павелића на дан стварања злочиначке НДХ, 10.4.1957. године у Аргентини, пријестоници Буенос Аиресу, пратећи га на путу од ресторана, у коме је Благоја прерушен радио, до Павелићеве виле, сачекао прилику да поглавник остане сам, без пратње тјелохранитеља Адолфа Пилсела и осталих, испали у њега метке који су били кобни за Павелића, који је после неколико мјесеци умро у Мадриду. Истовремено Титова и Ранковићева УДБА је само покушала да дискредитује Павелића тако што је организовала да он потпише споразум са Миланом Стојадиновићем о подјели Југославије, (преко Милановог брата који је био под контролом УДБЕ), по коме су Дубровник и Пељешац припали Србији, те је  амнестирала велики број усташа, чак им дозволила да споља разарају Југославију, у чему су на крају и успјели 1991. године уз традиционалну подршку са запада, док је ранији напад браће Андрић и „бугојанске скупине“ 1972. године умјесто централизације довео до разградње СФРЈ.  Првог усташког министра полиције, касније и правде, Андрију Артуковића комунисти су крајем 80-их вратили у Загреб да умре у „домовими“, као и Динка Шакића, Ива Ројницу, Иву Стира, правог ђеда ХДЗ-овог „еуропарламентарца“ Давора Иве Стира..

Многе усташе и злочинци нажалост никада нису одговарали за покоље и геноцид, а некажњен злочин довео је до нове спирале злочина, издаје, Олује и прогона Срба са својих вјековних огњишта од 1991. до 1995. године, а идеја и план Старчевића и Павелића је остварене јер су Срби нестали из Хрватске. Издаја и продаја су српски усуд, Крајишници су гурнути 1991 у рат, потом мудри Јован Рашковић смијењен, на крају сви жртвовани, јер је Книн пао у Београду, и никако да научимо лекције из тешке и крваве историје.

Највише понижење јасеновачки мученици су доживјели када је Милорад Додик, у првом премијерском мандату, 27.10.2000. године, предао Хрватској преко Американаца и Музеја холокауста Јасеновачку грађу, омогућивши им тако да манипулишу жртвама, драгоцјену грађу намјерно складиште у подруму, далеко од очију јавности, и тако на сраман начин покушавају минимизирати злочине, ужасно страдање и геноцид у Другом свјетском рату.

Већина Хрвата данас не зна, претвара се или не жели да зна шта се догодило у Јасеновцу и другим усташким логорима, а нажалост један издајник и отпадник, Игор Вукић, по рођењу Србин из Славоније коме су отац и породица пострадали у Јасеновцу, већи је католик од папе и има задатак да минимизира злочине и представља Јасеновац као неки радни логор у коме су били нормални услови живота а људи пострадали од болести а не усташког ножа.

Срам га било, и дај Боже да издајника и продану душу све до смрти прогањају сјене својих предака и мученика, плач и сузе невине дјеце и жртава као што је усташу кољача из Јасеновца годинама прогањао осмјех старца Вукашина Мандрапе из Клепаца, па није могао спавати ноћима све док није психијатру Зецу испричао како је клао људе и како га заклани прогањају у сновима, а јавност тако сазнала за мали дио патњи стотине хиљада недужних Срба, Јевреја и Рома који су скончали у усташким логорима.

Вукићева издаја и понашање, ма колико била срамна, не треба да чуди јер је Павелић имао министра Србина Саву Бесаревића, и чак 13 генерала и високих официра Срба у НДХ и Усташкој војници, попут Милана Узелца, Михајла Лукића, Михајла Опачића, Душана Палчића, Јована Прибића и других, углавном аустроугарских официра које је прихватила и амнестирала Краљевина Србија након Првог свјетског рата а они захвалили новом издајом. Зато једном заувијек наук наивним Србима да нема друге шансе и опроста издајницима, ни у рату, ни у политици, јер ко изда и пређе на страну противника једном, урадиће то поново!

Прије Додика никада се у историји није догодило да неки народ и његов вођа-издајник тргује мртвима, прода кости пострадалих за неку помоћ и опстанак на власти, преда драгоцјену грађу и документа о највећем националном стратишту потомцима оних чији су преци злочин починили. Такав велеиздајнички чин би био довољан за доживотну робију, ал нажалост умјесто тога жртвама се и даље манипулише и оне служе Недостојном за прикупљање јефтиних политичких поена. Бивши кустос Симо Брдар причао ми је једном приликом како је у рату успио да спаси Јасеновачку грађу, али нажалост узалуд после рата био је пакт Додик – Салман, и незаконито, без одлуке Владе, Народне скупштине Републике Српске и предсједника Републике, Додик је самовољно предао све Хрватима преко Американаца, који су све организовали паралелно са Додиком потписујући претходно Уговор са тадашњим министром културе Хрватске Антуном Вујићем о уступању Хрватској грађе из Јасеновца.

Очито да овај срамни акт највеће велеиздаје, а много је издаја починио, не да мира и копа по савјести Милорада Додика, па у својим наступима често покушава да оправда чин, пилатовски опере савјест и руке причајучи пренаглашено о Јасеновцу, као неки дан на АТВ-у, чак дајући себи за право да дрско нападе неке људе из опозиције јер негдје нису рекли да је у Јасеновцу почињен геноцид.

Посебно су срамне његове тврдње и покушај правдања да је грађу предао и продао јер није било простора да се она ускладишти, а истовремено је бацио стотине милиона марака народних новаца из буџета на разне зградурине, последња је гаража КБЦ-а која ће да прогута чак 35 милиона марака.

На дане великог страдања у Јасеновцу и другим стратиштима, као у цркву и на гробљу, треба доћи у миру и тишини, дајући прилику да говоре преживјели, потомци жртава и историчари, одати почаст пострадалим без медијске помпе и уживо преноса, као што ради Додик претварајући тако нажалост и сјене мртвих у објекат за прљаву и недостојну промоцију и кампању. Нажалост неки никако да науче бар нешто на својим грешкама, имају мало поштовања према мртвима, ако немају према живима, па ће тако данас РТРС и АТВ уживо преносити Додиков говор и бесједу унуке дједа Пеја из Јасеновца, велике ријечи у којима неће споменути своја недјела, срамну предају грађе и велеиздају већ ће глумити лажне патриоте и покушати да воде кампању на светом мјесту, вријеђајући тако још једном недужне жртве и породице пострадалих.

Опрости им Боже, не знају шта раде.

На крају, као подсјећање, још једном подсјећам на расправу о Пељешцу у Народној скупштини Републике Српске и демаскирање прохрватске издајничке политике коју Додик и његова Блајбуршка коалиција са Човићем, води пуних 20 година, као опомена народу да се напокон пробуди и престане да насједа на подвале и манипулације велеиздајника и великог манипулатора.

 

Небојша Вукановић