Након плејаде Драшкових асова, посљедњи, али не и мање важан, огласио се јуче и друг Небојша Дринић. Овај дугогодишњи, не баш истакнути активиста србачког СНСД-а, преко ноћи, као и млађани менаџер Кресојевић, постао је прва виолина Драшковог оркестра. Славу стиче на све стране, од пријема ватрогасаца, гдје су запослени момци који су се умало удавили у базену током тестова физичке спреме, па до намјештених тендера у Водоводу и Градској управи.

Дринић је Драшков човјек од највећег повјерења и за „специјалне операције“. Од незаконитих запошљавања без јавног конкурса (а сва су им таква), преко спровођења унапријед договорених тендера и талова, издавања грађевинских дозвола, рачунања броја спртова и квадрата на дигитрон да сви у ланцу буду задовољни, па до „обиласка“ бањалучких угоститеља и продаје градске имовине.

Препоштени Дринић успио је уз овај, главни посао, који му је обезбиједио престижну титулу тренутно првог рекета Бањалуке, по учесталим тврдњама оних који још нису у симбиози, да запосли недавно и брата у ОСА-у. Једино нисам успио сазнати да ли је ишао линијом СНСД-а или путевима Драшковог оца, јер су обје једнако доступне правдољубивом и честитом Дринићу.

Дринић и Драшко имају доста тога заједничког, оба су прекаљени студенти Економског факултета, а у посебним приликама воле цитирати Његоша, иако га никад нису прочитали. Да је знао Његош ко ће га све и у каквим приликама цитирати, вјероватно не би ни написао Горски вијенац и Лучу микрокозму.

Пошто се наш млади јунак потрудио да ме нападне и у неколико наврата цитира Његоша, помало копирајући немушто мој препознатљив стил, одговорићу му омиљеним цитатом, у којем би се могао пронаћи он и његов ментор и другар Драшко Станивуковић, који га је натјерао да јавно пише и да га брани.

„Вук на овцу своје право има, ко тирјанин на слаба човјека,

Ал тиранству стати ногом за врат,

Привести га познанију права,

То је дужност људска најсветија.“

Тиранин је тиранин, неправда је неправда, а рекет је рекет, био он у Палати предсједника или Градској управи, сасвим је свеједно. Било да су Додик и Лука Петровић, или Драшко и Дринић, ту разлике суштинске нема. Због тога вам се мора стати у крај и привести пред закон и судове. И тако ће и бити Дринићу, ако Бог да, јер правда је спора али достижна.

Небојша Вукановић