Требињски СНСД и Лука Петровић некада су могли мобилисати и у аутобусе потрпати стотине присталица, који би водили широм Српске на партијске митинге и догађаје, али су се редови прориједили и спали на шаку пензионера и активиста које окупља Ристо Маслеша, уз помоћ гранта град Требиња. Одред Риста Маслеше овог викенда пробио се до Трга Републике у Београду, а након сликања са Луком, скандирања и аплауза, због којих их воде, уморни и исцрњени од сунца и далеког пута добили су вољно да се окријепе.
Донекле ми је жао друга Риста и осталих најзагриженијих присталица владајуће странке, које троше, малтретирају и понижавају моћници. Није лако ни младим људима, а не старцима и пензионерима, да пређу аутобусом 1000 километара за 24 сата, сатима стоје на сунцу и врелом асфалту, на 39 степени колико је било јуче у Београду, јер то сигурно угрожава њихово здравље.
И док је весели командант Ристо одмара сједио сам у Кнез-Михајловој улици, остали пензионери и активисти требињског СНСД-а растрчали по Београду тражећи хлад и мало предаха, газда Лука имао је своје бирано друштво, јер док Ристо и дружина глођу сендвиче они су били на коктелу и прасетини.
Колико год звучало парадоксално, управо ће сужњи попут Риста имати највише користи од наше побједе и слободе коју доносимо у Требињу на јесен, јер ће скинути велики јарам са врата.
Небојша Вукановић
