Žalosno je što gradonačelnik, njegov kum i zamjenik, samo u par rečenica pisma i ultimatuma koji su mi uputili pokazuju svoju nepismenost i nedostatak elementarnog obrazovanja. Širokobriješke đake nije lako naučiti da se poslije tačke ne može staviti zarez, da se poslije tačke nova rečenica mora početi sa velikim slovom ili kako se piše ispravka tekstova..! Nažalost iste pravopisne greške u oba pisma pokazuju da Luka i Miko nisu ni bili u stanju da sastave nekoliko prostih rečenica, već su angažovali nekog od svojih nepismenih saradnika, kojima su se okružili, što je dodatna poražavajuća činjenica. Da oko Luke i Mika ima pametnih i obrazovanih pravnika, neko bi im rekao da Zakon o kleveti ne poznaje ispravku tekstova već samo demanti, koji bi oni sami napisali i poslali da su sposobni. 
Funkcije, novac i moć su puno udarile u glavu i pomutile razum kumovima, pa oni misle da mogu svakome da naređuju, daju nekakve rokove, ultimatume, traže da budu cenzori i urednici. Ko ste vi da meni dajete nekake rokove i ultimatume, i naređujete mi šta ću da radim i kako da pišem? To možete raditi, a nažalost dugo vremena i radite, onima koje plaćate otetim novcima HET-a i grada Trebinja, ali meni nikad niste mogli, niti ćete moći, da nešto sugerišete, a ne naređujete? Ne znam samo otkud se u vašim bolesnim umovima uopšte javila i pomisao na takvu drskost, da od mene tražite da vam se povinujem i po vašem nahođenju radim i pišem? Mi Vukanovići smo i dobili nadimak „kubure“ jer smo prkosili vlastima, tiranima i moćnicima, i radije smo robijali i bježali u Ameriku nego se pokoravali silnicima. Ne mislite da ću ja pokleknuti pred vama bijednicima i osramotiti đeda Filipa, koga su hapsili i mučili udbaši jer nije dao otimačima svoju zemlju i imovinu u zadrugu, ili pranđeda Simu, koji je kosti ostavio u dalekom San Francisku?
Ono što me je posebno iritiralo, ali i mnoge koji su čitali vaše smiješno pismo i ultimatum, je vaše pozivanje na „objektivno shtavatanje morala koje vam vrijeđa čast, ugled i dostojanstvo „. Otkud vama, moralnim amebama i pigmejima koji ste sa vašom Partijom opljačkali, raselili, pokorili i uništili narod i državu, pravo da govorite o moralu, časti i ugledu? Vaš sav lažni ugled leži u topuzu vlasti koji držite u ruci, i čim bez njega ostanete više nećete smjeti slobodno izaći na ulicu od sramote, straha i reakcije podanika koje ste godinama tlačili, varali, ponižavali, pljačkali i iskorištavali. Da imate trunke obraza i morala, kao što nažalost nemate, koliko danas bi pobjegli što dalje od Trebinja, prekinuli nasilje, pljačku i tiraniju, i dali šansu narodu i društvu da se oporavi i preporodi od pošasti crvene kuge.
Ukoliko smatrate da nešto od onog što napišem nije istina, vi me slobodno demantujete a ja ću vam na svom blogu uvijek besplatno dati prostor da odgovorite na svaki moj tekst, konkretnu optužbu i činjenicu. Vi slobodno recite da ste skromni podvižnici i da se niste obogatili na muci sirotinje zahvaljujući zloupotrebi položaja i pljački države, da hacijende i vile pravite od pošteno zarađenih novaca, da ne stojite iza dvorskih firmi, da ne vršite cenzuru i ne gušite slobodu štampe, da ne određujute ko će dobiti koji tender, ko će u kom javnom preduzeću dobiti posao ili napredovati a ko dobiti otkaz….
Jako sam se uplašio vaših prijetnji novim tužbama, i danima od straha i stresa ne mogu da spavam. Nije lako sa takvim moralnim, ljudskim i intelektualnim gromadama voditi razgovor, a ne sudski spor. Samo u poslednjih par mjeseci petoro čelnih ljudi režima me tužilo za duševne boli, što jasno pokazuje da ste napravili plan i pokušavate montiranim sudskim sporovima da finansijski uništi mene i moju porodicu, i tako me primorate da pokloknem i ućutim.
Još jednom vam moram ponoviti da sa nestrpljenjem čekam vaše tužbe, da vas kao i mnoge vaše saradnike, ponizim i porazim i na sudu. Svima vama, kumovima, donovima i moćnicima, mora biti jasno da mi možete skinuti i pantalone sa zadnjice, ali me nećete ućutkati niti primorati da odustanem od borbe protiv nakaradnog sistema i unutrašnje okupacije.
Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka!
Nebojša Vukanović
