Kako je Gatalo postao Graktalo
Veselin Gatalo je u svojoj kolumni u Glasu Srpske ponovo "uzimao u usta" Nebojšu Vukanovića. Nebojša odgovara na Frontalu, što je neravnopravna borba, jer Glas malo ko čita, za razliku od ovog sajta. Poslednji odgovor Veselinu Gatalu
Jedna poslovica kaže da čovjek nikada neće doći do cilja ako na putu bude bacao kamenja na svakog psa koji na njega zalaje. Ni ja ne želim da na putu stvaranju jednog boljeg i pravednijeg društva uzaludno trošim energiju, da se prepucavam i raspravljam sa lutalicima kakav je i Veselin Graktalo. On je ponovo našao za shodno da u crvenom biltenu vladajuće stranke zvanom „Glas Srpske“ iznese čitav niz besmislenih laži, uvreda i kleveta. Ovaj bivši pacifista, kosmopolita, Alijin ljiljan i ljubitelj Brus Lija navikao je da luta za gospodarom i rukama koje ga hrane. Za sada poslednji veliki zaokret doživio je nakon upoznavanja i prijateljstva sa vladikom Grigorijem, i tako postao zaštitnik njegovog lika i djela, srpski nacionalista i mentor vaskolikog napaćenog srpsta od „plaćenika“, izdajnika i narodnih neprijatelja.
Među prvima na listi je i moja malenkost, pa me Graktalo počastio epitetima poput „nesrećom“, „jarcem sa piskutavim glasićem“, „omalenom žabom“, „sujetnim malim hodžom“ „čaršijskim smradom“, „lošim i pokvarenim novinarom“, „ranjenim piletom od sokola“…. sve sa ciljem da me omalovaži i diskredituje. Veseli moj Veseljače, nije važno šta, već ko govori, i ti slobodno ako imaš papira, prostora i vremena piši o meni kolumne svaki dan u partijskom glasilu, jer mi one ni najmanje ne smetaju. Čak šta više, Vaša nervoza mi prija, jer je dokaz da Vam puno smetam. Ako državu predstavljaš Ti i tvoji drugari koji su nas zadužili, uništili privredu, stvorili armiju gladnih, osiromašili i ponizili narod, borce, ratne invalide, onda sam ponosan što sam njen veliki neprijatelj. Vaš pokušaj da ismijavate moj izgled, boju glasa ili visinu dovoljno govori o Vašoj nemoći, podlosti i velikom strahu, jer su samo u njemu tako velike oči.
Ne znam ko su ti „Britanci“ za koje ja pišem i koji me tobože plaćaju, ali znam da si ti godinama na čistom hrvatskom jeziku pisao za portal za koji i ja pišem. Čitajući besmislice koje ti nazivaš „kolumnom“ saznao sam da si od njenog dolaska na vlast postao i član SNSD jer ti je „Milorad Dodik velik, pun ekran, a voli i opsovati…“ Ipak čovjek od tebe može i nešto naučiti: Dugo sam razmišljao šta Vas crvene mundire povezuje i drži na okupu, i saznah da Vas osim ličnih interesa međusobno privlači i nepristojnost, bahatost, tjelesna težina… Lijepo je od tebe što hvališ i uzdižeš svog mentora i zaštitnika. Ne znam da li vladika Grigorije i za vrijeme posta jede burek, vozi neka stara kola, u kakvom stanu živi, ali znam da smo u istoriji, ali i sada imali mnogo veće podvižnike i stradalnike. Kada pogledam raskošne hotele, restorane, vinarije pomislim da vladika neće ostati upamćen u Hercegovini po svojoj skromnosti, ali ako ti tako misliš, neka ti bude. Ja nisam vjernik Zvorničko-tuzlanske eparhije, ne znam šta je radio i šta radi vladika Vasilije Kačavenda, ali čujem svašta. Nije moje da to istražujem, suviše mi je daleko, ali mislim da ne bi ja i ti trebali sređivati odnose među našim vladikama.
Gledao sam nedavno na jednoj privatnoj televiziji iz tebi mrske Federacije kako naš vladika Grigorije kritikuje „Vasilija K. (kako ga ti nazva), mogao sam pretpostaviti kakvo će mišljenje o njemu imati tvoj mali i ispra(z)ni mozak, ali ne trebamo mi time da se bavimo. Možda „Mali „ i „Pablo“ imaju neke neraščišćene račune još iz stare službe, i mi im tu sigurno ne možemo puno pomoći. Nerado sam ovo napisao, jer kada si me već javno prozvao ne bih volio da ti ostanem dužan. Ipak neću više na tebe Veseli moj Veseljače trošiti mastila jer ga nisi vrijedan. Žao mi je što se prvo pero tvog „Glasa koncila“ i ljepša polovina našeg najuzvišenijeg medijskog para, g-đa Kusmuk nije udostojila javiti na telefon, ali Bože zdravlja siguran sam da će biti vremena da bar na kratko porazgovaramo. Vi slobodno možete da lažete, vrijeđate, konstruišete… Ja ću Vas sa zadovoljstvom čitati, jer psi laju na karavane, a karavani prolaze.
Žao mi je veseljače što nisi zapamtio šta o Vama u „Tvrđavi“ kaže veliki Meša Selimović. „Ulizice, to su najgori ljudi na svijetu, najštetniji, najpokvareniji. Oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni siju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož. Kao psi vjerni svakoj državi, kao kurve nevjerni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi. Dok njih bude nema sreće na svijetu, jer će uništiti sve što je istinska ljudska vrijednost… internet strane koju preslovljavate
