Од Ћирила и Методија, Доситеја и Вука, изгледа да није било већих и значајнијих просветитеља и попечитеља српских до требињских медијских могула, сада уважених кадрова Партије, АББ-е и Милосаве. Тако се бар може закључити из оде коју је АББ-а написала свокој драгој другарици и колегиници по перу, на свом „пословном“ порталоиду „Херцеговинапрес“. Толико емоција, похвала, страсти и узвишених ријечи у писању да сам се и сам узбудио читајући надахнуте хвалоспјеве великом херцеговачком попечитељу и просветитељу, а лаик би помислио да нико ништа раније није читао нити улазио у требињску  Народну библиотеку док вјерни кадрови Луке и Партије нису дошли на њено чело. Ја тебе војводи, ти мене сердаре,  па су и Милосавина  уздарја и захвале другарици АББ-у на „фејсбуку“  једнако дирљиви, а вјерујем да ће ускоро на „Рејтингу“ осванути прича о најбољем портпаролу Електропривреде. АББ-а мудро није поменула амјештање конкурса, скривање огласа у сарајевској штампи и запошљавање кадрова по партијској линији, док дипломирани библиотекари годинама чекају посао, вођење кампање књигама и злоупотреба Народне библиотеке у партијске сврхе јер не треба кварити лијепе утиске.

Ко зна да ли би ико долазио у библиотеку да није великих попечитеља и просветитеља требињских и српских, који не образују само народ већ и наше вође.  Од како је Милосава преузела Народну библиотеку, чувени кумови Лука и Мико постали су редовни гости, понекад глуме библиотекаре а некад добротворе, кренули су напрасно да читају и интелектуално се уздижу до неслућених висина. Медијски могули су пуно учинили да Народну библиотеку претворе у мали штаб Партије, мјесто за вођење кампање, партијску индокринацију и збрињавање уважених чланова Партије, а договорени доласци Луке и Мика искориштени су за кампању и њихову јефтину промоцију.

Лука је  поклонио једну књигу и освануо на свим насловницама као велики добротвор, а са друге стране професор Милорад Вукановић из Дубровника поклонио је своју вриједну библиотеку са ријетким издањима и важном историјском литературом Народној библиотеци у Требињу, али то нико у јавности није споменуо јер има незгодно презиме.

Милосава и АББ-а су примјер како се брзо и лако напредује до неслућених висина када „новинари“ издају професију и умјесто објективног информисања јавности постану портпароли и узданице Партије. Због тога без лустрације и тзв. „новинара“, па макар и на локалном нивоу, нема никаквог напретка и опоравка друштва.

На крају само се бојим да се у силној жељи и додворавању властима не сагори, не направи нека грешка у корацима, као што су недавне фотографије са америчким амбасадором, јер санкције Вожду и Оцу нације нису укинуте, па би се лако из најбољих намјера могло доћи на танак лед.

Небојша Вукановић