Морам признати да сам се изненадио и зачудио када сам јуче видио и прочитао текст да су се на Сокоцу састали челни људи Бањалуке и Сокоца, Драшко Станивуковић и Милован Цицко Бјелица. Не желим се мијешати другима у одлуке и посао, али никад се не бих састао са Цицком Бјелицом, нити бих са њим размјењивао било какве поклоне, искуства нити имао било какву сарадњу, јер нема суштинске разлике у начину управљања између њега и Додика и његових сатрапа.
Цицко је типичан представник ретроградних структура из прошлости које деценијама спутавају било какав развој и напредак, и чија диплома није ништа боља и валиднија од оне Лондонског ђака Петра др Ђокића. Вријеме ће показати, али сам сигуран да је Цицко само још један у низу Додикових играча и тројанаца у опозицији, уцијењен и корумпиран, увијек спреман на РТРС-у и АТВ-у да забије нож у леђа, нападне искрене опозиционаре и противнике режима кад то Додик и његове слуге затраже.
Додик је преко ИРБ-а дао 5,5 милиона марака Цицку и општини Соколац коју, нажалост, води, како би привремено пролонгирао банкрот, а познато је да он ником не поклања ни суву кифлу ако нема користи и не хвата га у своју мишоловку, а не да пребацује 5,5 милиона марака.
Цицко није ништа бољи од Обрена Петровића, Бориса Јеринића и покојног Мића Мићића, Бог да му грешну душу прости, само што још стрпљиво глуми опозиционара и чека миг кад треба да искочи и прелети, јер Додик сматра да му је тренутно кориснији да буде лажни опозиционар и тројанац који ће да ровари, сплеткари, преноси информације те одвраћа грађане и наноси штету опозицији.
Боље је да се власт никада не промијени него да након „промјена“ у њој било какву улогу не дај Боже имају Цицко, Стевандић, Обрен Петровић, Бањац или Чавић. Нама су за опоравак потребне истинске, корјените и здраве промјене цјелокупног накарадног система, а не пука замјена власти, а то подразумијева лустрацију и забрану обављања било каквог јавног посла политичком муљу и талогу, без обзира коју партијску књжицу имали и носили.
ИЛИ МИ ИЛИ ОНИ! Компромиса и пакта са ђаволом нема и не смије бити, а грађани се не смију збуњивати слањем чудних политичких порука.
Небојша Вукановић
