РЕПУБЛИКА СРПСКА

ВЛАДА

ПРИЈЕДЛОГ

(по хитном поступку)

ЗАКОН

О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА

О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК

Бања Лука, децембар 2024. године

Приједлог

(по хитном поступку)

 

Члан 1.

У Закону о порезу на доходак („Службени гласник Републике Српске“, бр. 60/15, 5/16, 66/18, 105/19, 123/20, 49/21, 119/21, 56/22 и 112/23) члан 14. мијења се и гласи:

„(1) Приходом од самосталне дјелатности сматрају се приходи које физичко лице оствари обављањем предузетничких дјелатности или самосталних занимања, у новцу, стварима и правима, без обзира на то да ли је лице регистровано код надлежног органа за обављање тих дјелатности.

 

(2) Предузетничке дјелатности, у смислу овог закона, су све привредне дјелатности утврђене класификацијом дјелатности, изузев самосталних занимања у складу са одредбама овог закона, које физичка лица самостално или заједнички обављају производњом, прометом и пружањем услуга на тржишту, ради стицања добити, а за чије обављање није потребна друга форма организовања, у складу са посебним прописима којима се уређује пословање.

(3) Самостална занимања, у смислу овог закона, су привредне дјелатности утврђене класификацијом дјелатности које физичка лица обављају самостално пружањем професионалних и других интелектуалних услуга, и то:

1) самосталне дјелатности адвоката, нотара, здравствених радника, ветеринара, туристичких водича, инжењера, архитеката, истраживача, научника, проналазача, стечајних управника, тумача, вјештака, новинара, умјетника, спортиста и брокера,

2) самостална дјелатност рачунарског програмирања, савјетовање о рачунарима и припадајуће дјелатности, информационе услужне дјелатности,

3) рачуноводствене, књиговодствене и ревизорске дјелатности, дјелатност пореског савјетовања, као и дјелатност савјетовања које се односи на пословање и остало управљање,

4) дјелатности рекламирања, оглашавања и истраживања тржишта.“

Члан 2.

Члан 21. мијења се и гласи:

„(1) Мали предузетник, у смислу овог закона, је физичко лице које током цијеле пореске године кумулативно испуњава сљедеће услове:

1) да обавља предузетничку дјелатност из члана 14. став 2. овог закона,

2) да не запошљава више од три радника,

3) да укупан годишњи приход малог предузетника по основу обављања те дјелатности не прелази износ од 100.000 КМ, односно да није регистрован као обвезник пореза на додату вриједност,

4) да не остварује приход заједничким обављањем те дјелатности,

5) у чију дјелатност не улажу друга лица.

(2) Приходом од самосталне дјелатности, у смислу утврђивања испуњености услова из става 1. тачка 3) овог члана, сматра се приход самосталног предузетника, као и збир прихода тог предузетника и са њим повезаних лица која обављају исту самосталну дјелатност.

(3) Повезаним лицима у смислу овог члана сматрају се брачни и ванбрачни супружници, дјеца и усвојеници, родитељи и усвојиоци, као и браћа и сестре који живе у заједничком домаћинству са самосталним предузетником.“

Члан 3.

У члану 23. у ставу 2. број: „600“ замјењује се бројем: „1.200“.

Члан 4.

Послије члана 23. додаје се нови члан 23а, који гласи:

„Члан 23а.

Изузетно од члана 23. став 2. овог закона, годишњи порез малог предузетника чији укупан годишњи приход по основу обављања те дјелатности не прелази износ од 50.000 КМ не може бити мањи од 600 КМ.“

Члан 5.

У члану 26. послије става 3. додаје се нови став 4, који гласи:

„(4) Изузетно од става 3. овог члана, уколико је пореском обвезнику статус малог предузетника у 2024. години опозван искључиво из разлога што је укупан годишњи приход малог предузетника по основу обављања те дјелатности прешао износ од 50.000 КМ, али у тој години није остварио више од 100.000 КМ, а жели да буде опорезован као мали предузетник, у том случају може у 2025. години тражити статус малог предузетника у складу са одредбом члана 25. став 1. овог закона.“

Члан 6.

Послије члана 61. додаје се нови члан 61a, који гласи:

„Члан 61а.

(1) Порез на доходак од самосталне дјелатности који нерезидент оствари повременим обављањем дјелатности, односно пружањем услуга, плаћа се по одбитку од укупне накнаде, односно дохотка, по стопи од 10% без права на признавање расхода из члана 17. овог закона, уколико уговором о избјегавању двоструког опорезивања није другачије уређено.

(2) Исплатилац који нерезиденту исплаћује доходак из става 1. овог члана, дужан је да одбије порез од укупног износа сваког појединачно исплаћеног дохотка нерезидента и да одбијени порез уплати на рачун јавних прихода Републике Српске.

(3) Плаћени порез по одбитку, у складу с овим чланом, коначан је порез у вези са тим дохотком нерезидента.

(4) Уколико исплатилац приликом исплате доходака из члана 59. став 2. овог закона и дохотка из става 1. овог члана не одбије и уплати порез по одбитку од тог дохотка, дужан је да обрачуна и плати порез на исплаћени износ по стопи из члана 4. овог закона за одговарајућу врсту дохотка.“

Члан 7.

Овај закон објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“, а ступа на снагу 1. јануара 2025. године.

Број: ПРЕДСЈЕДНИК

Датум: НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Ненад Стевандић

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК

(по хитном поступку)

I УСТАВНИ ОСНОВ

Уставни основ за доношење Закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак садржан је у Амандману XXXII на члан 68. т. 7. и 18. Устава Републике Српске, према којима Република Српска уређује и осигурава банкарски и порески систем, као и друге односе од интереса за Републику у складу са Уставом Републике Српске.

Чланом 70. тачка 2. Устава Републике Српске прописано је да Народна скупштина Републике Српске доноси законе, друге прописе и опште акте.

II УСКЛАЂЕНОСТ СА УСТАВОМ, ПРАВНИМ СИСТЕМОМ И ПРАВИЛИМА НОРМАТИВНОПРАВНЕ ТЕХНИКЕ

Према Мишљењу Републичког секретаријата за законодавство, број: 22.03-020-3096/24 од 28. новембра 2024. године, уставни основ за доношење овог закона садржан je у Амандману XXXII на члан 68. т. 7. и 18. Устава Републике Српске, према којима Република, између осталог, уређује и обезбјеђује порески систем и друге односе од интереса за Републику, а према члану 62. став 2. Устава прописано је да су средства буџета порези, таксе и други законом утврђени приходи. Такође, чланом 70. тачка 2. Устава прописано је да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте.

Разлози за доношење овог закона садржани су потреби да се раздвоји опорезивање професионалних дјелатности и интелектуалних услуга у односу на мале предузетнике, тако да се они опорезују према стварно оствареном дохотку, односно према економској снази.

Овим законом прописано је да се приходом од самосталне дјелатности сматрају приходи које физичко лице оствари обављањем предузетничких дјелатности или самосталних занимања, без обзира на то да ли је лице регистровано за обављање тих дјелатности код надлежног органа. Прецизирано је које се дјелатности сматрају предузетничким дјелатностима, а које самосталним занимањима.

Поред наведеног, прописани су услови које предузетник треба да испуни да би добио статус малог предузетника, те је утврђен доњи лимит за годишњи порез малог предузетника, који је повећан са 600 КМ на 1.200 КМ. Изузетно, за малог предузетника чији годишњи приход не прелази износ од 50.000 КМ прописано је плаћање пореза од 2% на укупан приход, а износ овог пореза не може да буде мањи од 600 КМ.

Такође, уводи се порез по одбитку за нерезидента, који повременим обављањем дјелатности, односно пружањем услуга оствари доходак, а овај порез плаћа по стопи од 10% без права на признавање расхода.

Овај секретаријат констатује да је обрађивач, у складу са чланом 213. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20), навео разлоге за хитно доношење овог закона.

Секретаријат је упутио одређене сугестије које су се односиле на побољшање текста Закона, као и на његово усклађивање са Правилима за израду закона и других прописа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 24/14), што је обрађивач у цијелости прихватио и уградио у текст Приједлога.

Будући да је Републички секретаријат за законодавство утврдио да је овај приједлог усклађен са Уставом, правним системом Републике и Правилима за израду закона и других прописа Републике Српске, мишљења смо да се Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак (по хитном поступку) може упутити даље на разматрање.

III УСКЛАЂЕНОСТ СА ПРАВНИМ ПОРЕТКОМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Према Мишљењу Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу број: 17.03-020-3115/24 од 29. новембра 2024. године, а након увида у прописе Европске уније и анализе одредаба Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак (по хитном поступку), нису установљени обавезујући извори права ЕУ релевантни за предмет уређивања достављеног приједлога. Због тога у Изјави о усклађености стоји оцјена „Непримјењиво“.

IV РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Порез на доходак је један од најзначајнијих пореских облика пореског система сваке државе. Значај пореза на доходак огледа се не само у његовој финансијској издашности, већ и у његовој употреби као еластичног и врло ефикасног инструмента економске и социјалне политике. Порез на доходак је изузетно компликован порески облик из разлога што је потребно утврдити висину прихода, пореска ослобађања, пореску основицу, како у квалитативном тако и у квантитативном смислу, водећи рачуна о сразмјерности оптерећења различитих врста дохотка, уважавајући специфичности истих, да би се постигла и социјална политика редистрибуције. Порез на доходак на страни државне управе претпоставља постојање организоване пореске управе, али и велики степен спремности пореских обвезника за сарадњу, те добар систем евиденције података потребних за утврђивање самог пореза.

Законом о порезу на доходак уређују се опорезивање дохотка физичких лица, порески обвезник, пореска основица, пореска стопа, пореска ослобађања, као и начин и поступак плаћања пореза на доходак. Предмет опорезивања је доходак који оствари физичко лице у пореском периоду. Предметним законом, између осталог, уређено је опорезивање дохотка од самосталне дјелатности, који физичко лице оствари обављањем тих дјелатности.

У контексту опорезивања, правна лица која обављају привредну дјелатност на тржишној основи, без обзира на форму (привредно друштво, задруга…), обвезници су пореза на добит, док физичка лица која самостално обављају дјелатност, обвезници су пореза на доходак од самосталне дјелатности.

Влада Републике Српске континуирано, различитим мјерама које све имају финансијске ефекте, препознаје потребу за развојем самосталне дјелатности у Републици Српској, уз истовремено изналажење рјешења који ће смањити јаз у пореском оптерећењу, с једне стране дохотка од личних примања и самосталне дјелатности, а са друге стране пореског оптерећења самосталних дјелатности у односу на дјелатности правних лица, водећи рачуна о социјалној политици редистрибуције.

Крајем 2023. године, на иницијативу пословне заједнице, измијењен је Закон о порезу на додану вриједност на начин да је подигнут праг за обавезну регистрацију обвезника у систем ПДВ-а, са 50.000 КМ на 100.000 КМ оствареног прихода. На основу наведеног, од почетка 2024. године Министарство финансија запримило је више иницијатива, прије свега од стране Занатско-предузетничке коморе регије Бања Лука, којима се траже измјене Закона о порезу на доходак, на начин да укупан годишњи приход малог предузетника по основу обављања те дјелатности умјесто досадашњих 50.000 КМ не прелази износ од 100.000 КМ.

Како би се испитала основаност наведених захтјева, у сарадњи с Пореском управом Републике Српске, Министарство финансија је на основу евиденција којима располаже Пореска управа Републике Српске, извршило пореску анализу самосталних дјелатности, и то у погледу пријављивања и плаћања пореза, запослених лица, износа оптерећења предметне дјелатности, као и упоређивање са законским рјешењима у земљама у окружењу, те упоредни приказ пореског оптерећења запосленог и самосталног предузетника с једне стране, као и пореског оптерећења самосталног предузетника и правних лица с друге стране.

Из поменуте упоредне анализе произилази да у Републици Српској право на статус малог предузетника, изузев побројаних дјелатности самосталних занимања, могу стећи све предузетничке дјелатности, што према постојећој Уредби о предузетничким дјелатностима износи преко 450 различитих привредних дјелатности. Праг за остваривање статуса малог предузетника износи 50.000 КМ, максималан број запослених је три, пореска основица је укупан приход, а порез се плаћа по стопи од 2% на укупан приход, а не мање од 600 КМ годишње. Остали обвезници пореза на доходак од самосталне дјелатности плаћају порез на доходак на пореску основицу коју представља приход умањен за расходе по стопи од 10%.

У Федерацији БиХ право на паушално опорезивање дато је само за неколико појединих дјелатности, и то:

– занатске дјелатности и дјелатности сродне занатским, сами без запошљавања других лица, плаћају паушални мјесечни износ од 70 КМ,

– стари и традиционални занати, сами или са највише два запослена лица, плаћају паушални мјесечни износ од 30 КМ,

– превоз путника само са једним средством превоза плаћају паушални мјесечни износ од 50 КМ,

– превоз терета једним превозним средством носивости до осам тона плаћају паушални мјесечни износ од 80 КМ и

– трговина на мало, личним радом изван продавница, плаћају паушални мјесечни износ од 70 КМ.

Поред наведеног, ако одређени порески обвезници којима је одређено плаћање пореза на доходак у паушалном износу, осим готовинског, повремено са правним лицима остварују и безготовински промет, дужни су да, поред паушалног мјесечног износа пореза на доходак, плаћају порез по одбитку по стопи од 10% на основицу коју чини сваки појединачни износ промета са правним лицем који је наплаћен безготовински. Број запослених код малих предузетника је 0, осим старих заната гдје могу бити до два запослена. Праг за малог предузетника (паушалца) изједначен је са прагом за улазак у систем ПДВ-а.

Дакле, у Федерацији БиХ у режиму паушалног опорезивања су искључиво лица која одређени број дјелатности обављају самостално, без запослених лица, изузев старих заната који могу имати највише два запослена, док у Републици Српској је дозвољено да мали предузетник запошљава до три радника без обзира на дјелатност. Такође, у Републици Српској не постоји опорезивање безготовинског промета малог предузетника са 10% на начин како је то у Федерацији БиХ.

Према Закону о порезу на доходак грађана Републике Србије, услови за стицање права на паушално опорезивање постављени су рестриктивно у односу на дјелатности (рекламирање и истраживање тржишта, трговина на велико и мало, хотели и ресторани, финансијско посредовање, активности у вези са некретнинама не могу бити паушално опорезовани). Праг за паушал износи 133.000 КМ. Паушалац не може бити предузетник у чију дјелатност други улажу. Паушал се одређује у односу на промет, у односу на улагање других лица у дјелатност, у односу на старост обвезника, мјесто обављања дјелатности, као и то да ли сопствене производе продаје, радна способност, насељеност, развијеност јединице локалне самоуправе итд.

Према Закону о порезу на доходак физичких лица у Црној Гори паушалац је самостални предузетник који порез на доходак плаћа у једнаким мјесечним износима, према критеријумима који се односе на врсту дјелатности (око 100 дјелатности подијељених у четири групе), затим висина оствареног, односно планираног промета, учешће трошкова пословања у укупном промету (од 30% до 50%) и висина планираног опорезивог прихода. Обвезнику који обавља дјелатности: адвокатску, нотарску, ревизорску, рачуноводствену, здравствену, консултантску, пројектантску, геометра, јавног извршитеља, других професионалних и интелектуалних занимања, фризерску, билијар клубова, забавних игара, трговине на мало и велико, угоститељства, хотелијерства, финансијског посредовања и активности у вези са некретнинама, не може се признати право плаћања пореза у годишњем паушалном износу. Паушални износ порески обвезник плаћа у зависности од дјелатности коју обавља, чији укупан промет у претходној години није прешао 18.000 евра, или ако први пут почиње да обавља дјелатност, да планирани промет у текућој години неће прећи 18.000 евра (односно од 30.000 евра, од 1. јануара 2025. године).

У Републици Хрватској висина годишњег паушалног пореза на доходак утврђује се на основу пет пореских разреда. На паушално утврђену основицу годишњег дохотка утврђује се пореска обавеза по стопи од 10% увећана за прирез (нпр. за Град Загреб 18%). Такође, укупни мјесечни доприноси паушалца износе око 200 евра. Примјера ради, паушалац који оствари годишње приходе од 25.000 евра улази у 4. разред и плаћа 457,89 евра годишње, плус одговарајући прирез. У систем паушалног опорезивања могу ући занатске дјелатности и пољопривредници који нису у систему ПДВ-а, те остварују годишње приходе до 39.816. евра.

Разлика се огледа и у повољнијем статусу малих предузетника у Републици Српској, како у погледу услова тако и у погледу броја дјелатности које могу стећи тај статус и право на посебан режим опорезивања порезом на доходак од самосталне дјелатности.

Такође, уочена је појава када самостални предузетник у току године оствари укупан приход близу тренутно прописаног граничног износа од 50.000 КМ, престаје или значајно умањи износ регистрованог прихода до краја пореског периода како не би изгубио статус малог предузетника, док његови чланови породице или лица на истој адреси, дакле повезана лица, региструју исту дјелатност и почну да пријављују приходе од те дјелатности иако је фактички не обављају, док прво регистровани фактички обавља дјелатност. На овај начин избјегавају се законске обавезе искључиво с циљем избјегавања пореских обавеза. Из тог разлога у члану 21. предложени су ст. 2. и 3. којима се прописује да приликом утврђивања испуњености услова малог предузетника у погледу укупно оствареног прихода, цијени се збир прихода тог предузетника и са њим повезаних лица која обављају исту самосталну дјелатност.

Такође, појава да одређени високо плаћени послови, односно занимања, као што су послови рачунарског програмирања, савјетовање и слично, умјесто ангажмана радног односа и исплате личних примања, региструју самосталну дјелатност малог обима, који има значајно мање пореско оптерећење од личног примања, на који начин такође избјегавају законске одредбе те се умањује приход буџета и фондова. Поред наведеног, уочен је и сценарио по којем се лице ангажује у радни однос са пуним радним временом пријављен на одређени износ личног примања или плату, а остатак средстава је пријављен као доходак од самосталне дјелатности малог предузетника (порез на лична примања – 8% и доприноси – 31% на минималну плату; порез на доходак од самосталне дјелатност – 2% на укупан приход и ослобођено доприноса јер је самостална допунска дјелатност).

Та лица према начелу фактицитета нису самостални предузетници јер обављају највећи дио послова по налогу једног или неколико налогодаваца (што је класична одлика запосленог лица, односно несамосталног рада), а фактуре за извршени посао издају том налогодавцу једном мјесечно у сличним или истим износима, константно током цијеле године. Наведено доводи до значајног избјегавања плаћања пореза и доприноса који би се требали уплаћивати да је све пријављено као лично примање, што посљедично ствара нелојалну конкуренцију лицима која уредно послују и плаћају пореске обавезе према стварном ангажману лица.

У Републици Српској у односу на окружење највећи број дјелатности може бити у систему малог предузетника. Систем малог предузетника у Републици Српској уведен је ради олакшаног измирења пореских обавеза у смисл